Reci ovo i dobićes otkaz

U svakoj situaciji u životu možete reći najbolju i najgoru moguću stvar. Na poslu, pogotovo!

Nova pravila poslovanja su i dopadljiva i surova u isti mah. Zavisno sa kog aspekta ih posmatrate. Radni dan počinje kasnije, ali traje duže, manje ste vezani za kancelariju, ali imate više posla, “podržani” ste inovativnom tehnikom, ali uvek dostupni, imate lepu i udobnu kancelariju, ali manje vremena provodite kod kuće. Dobijate više, ali mnogo više i dajete. Greške koje prave nedovoljno iskusni, razočarani ili nemotivisani, ponekad im se mogu oprostiti, a nekad ih koštaju glave, tj. radnog mesta. One neoprostive, koje rezultiraju neumoljivim otkazom, mogu se prilično tačno “upakovati” u nekoliko fraza koje nikako ne biste smeli da izgovorite na radnom mestu.

“NEMAM VREMENA DA SE TIME BAVIM!”
Ne samo da nije prikladno, već zvuči pomalo i arogantno. U savremenom poslovnom svetu, ovakav stav se ne oprašta, jer je jedna od vodećih parola korporativnog poslovanja – timski rad. Nadređeni žele timske igrače sa jakom individualnošću, ali sposobne za igru u parovima, kvartetima i većim grupama. To zapravo znači da pojedinac, zaposlen u određenom kolektivu, pored kvalifikacija na osnovu kojih je dospeo na to mesto, treba da neguje “veštinu” razmišljanja i ponašanja koja njegov interes, zasluge, ideje i, na kraju, dobit ne pretpostavlja zajedničkom cilju, odnosno prosperitetu firme. Jer, što jača kompanija, to je i njegovo mesto, kao i uzlazna putanja kojoj teži – izvesnije. Dakle, reč je o spremnosti da se, zajedno sa kolegama posveti istom cilju, da ih poštuje kao ravnopravne suigrače, da sa njima otvoreno razmenjuje i ideje i predloge i da ih, ukoliko rade na istom projektu, od značaja za sve, ne posmatra kao konkurente. S druge strane, fraza “nemam vremena da se time bavim” znači apriorno odbijanje, potcenjivanje nekog dela posla i njegove važnosti, precenjivanje sopstvenog angažmana, oglušivanje o predlog kolega. Nije dobro! Ne pokušavajte to na poslu.
Drugo pakovanje za istu misao: “Nisam trenutno u mogućnosti da se tome posvetim. Kako bi bilo da vidimo ko bi to mogao brže i temeljnije da izvede u ovom trenutku?”

“TO NIJE POŠTENO, NIJE FER!”
Zapadnjaci su nas naučili jednu stvar kada su pristigli u domaći svet biznisa. Parola nad parolama glasi: “No hard feelings!”. Emocijama nije mesto na poslu. One su razorni neprijatelj radne atmosfere i ubica profesionalnosti. Kao što je dobro poznato da su emotivne veze na poslu mač sa dve oštrice, isto važi i za ovakvu vrstu pristupa radu, kolegama, nadređenima. Dakle, štagod da se desi i u kom god pravcu da krene, bitno je sačuvati “hladnu glavu”. Postoji i ona vrsta zaposlenih koji se potpuno predaju projektu koji rade i to je više nego zahvalno i poželjno. Međutim, nepredviđene okolnosti ili eventualno loš ishod na kraju znaju da ih slome i pokolebaju. Isto važi i za odnose sa kolegama. Posao treba shvatiti kao mogućnost za ispoljavanje sopstvene kreativnosti, sposobnosti i umeća, zajedno sa adekvatnom zaradom i šansom za napredovanje i usavršavanje. Ali, istovremeno, važno je naučiti da na poslu ne zavisi sve od nas i da se nikako sve što se na tom polju događa ne treba shvatati previše lično. Imunitet na nepredviđene pehove razviće se onda kada prihvatimo neizvesnost kao sastavni deo karijere, kada od kolega ne očekujemo ponašanje kakvo očekujemo od prijatelja i kada shvatimo da je nemoguće uspostaviti potpunu kontrolu nad svim onim što novi radni dan nosi.
Drugo pakovanje za istu misao: “Mislim da to rešenje (ishod, odluka) nije u skladu sa očekivanjima koje sam imao i nije srazmerno uloženom trudu, ali verujem da će narednog puta biti bolje okolnosti”.

“JA TO NE UMEM, NE MOGU, NEĆU”
“Ne umem” u prevodu znači “neću ni da pokušam”, “ne mogu” takođe, a odgovoru “neću” prevod nije neophodan. Pogrešno! Na posao niste primljeni zbog toga da biste se do kraja karijere kretali u krugu poznatog i naučenog. Možda je tako bilo ranije. Savremeni poslovni svet je svet izazova. Izlaženje u susret istima i uspešno savladavanje deo su profesionalnih sposobnosti svakod nas. I što je još važnije – profesionalnih sposobnosti koje nisu ocenjene jednom za svagda. Kao što se način poslovanja usavršava, kao što tehnika podleže inovacijama, tako se i od zaposlenih očekuje da ovladavaju novim veštinama, kako ne bi izgubili korak sa vremenom i kako u celokupnom sistemu jedne firme ne bi predstavljali najslabiju kariku. Da se razumemo, nova poslovna pravila ne traže poslušnike, koji će uvek i svemu reći “da, mogu, hoću. Krećem, završio sam”. Naprotiv, misleća, samokritična i zrela individua, neće imati jedan odgovor za svaku priliku i uvek će umeti da proceni predlog ili novonastalu situaciju, kao i svoje mesto u njoj.
Drugo pakovanje za istu misao: “Hajde da razmotrim to što mi predlažete i da vidim kako i na koji način u to mogu da se uklopim”

“NE MOGU SA NJIMA DA RADIM, JER ONI SU...”
I onda sledi rafaljna paljba u skladu sa inspiracijom. Zavisi od britkoće vašeg uma, količine besa, dužine jezika. Ali niko neće aplaudirati na kraju. Ma koliko se trudili. Bez obzira na to koliko su vam saradnici loši, nekompetentni ili nemotivisani, trudite se da budete objektivni. Ponekad je izlaz nemoguć, ali uvek reagujte samo onda kada ste sigurni da je stvar nepopravljiva. Takođe, transfer krivice, dobra stara veština, pa još nafilovana optužbama na račun drugih, diskvalifikovaće vas u očima nadređenih i dovešće vaš kredibilitet u sumnju. Pod broj jedan – ne tračarite. Zatim – budite realni. Tek onda, ukoliko ste baš bili loše sreće, potražite savet nadređenih. Klevetanje kolega, sa svim podžanrovima ove “discipline” nisu dobar put ne samo na poslu, već i u životu uopšte.
Drugo pakovanje za istu misao: “Voleo bih da se posavetujem sa vama u vezi svojih sa­radnika, jer je sada već očigledno da ima­ju izvesnih poteškoća u obavljanju posla”.

“JA OVAKO VIŠE NE MOGU”
Može vam se vrlo lako dogoditi da na ovu opasku dobijete odgovor – “Ne morate”. U svetu poslovne komunikacije, treba birati reči. Zbog toga se i pišu knjige na ovu temu, koje ne obuhvataju samo profesionalni bonton, već i nastup zaposlenih u najrazličitijim prilikama. Isto važi i za procenjivanje stava prema radu, ocenu energije, entuzijazma, atmosfere koju širite oko sebe. Nemoguće je da to oni oko vas ne osete. Na osnovu ovih stvari se velikim delom i formira mišljenje o svakom zaposlenom. Da pređemo na stvar. Niste motivisani, neadekvatno ste plaćeni, vaše ideje ne prolaze, uslovi za rad vam nisu zadovoljavajući. Imate pravo da zakažete razgovor sa onim od koga to u dobroj meri zavisi. Zatražite konsultacije, ali pazite šta ćete “poneti” sa sobom kada dobijete termin. Razočarenje, gnev i teške reči ostavite u svojoj kancelariji. Uđite “hladne glave”, što svakako ovu situaciju čini bliskom onoj “bez burnih emocija”. Uostalom, zrela ste osoba , imate dovoljno godina, verujete u sopstvenu profesionalnost. Sigurni ste da zaslužujete bolje. Udahnite i počnite od početka. Ali ne bilo kako. Trudite se da objektivno analizirate sopstvenu situaciju, da uspostavljate istinitu, a ne montiranu vezu između vašeg zalaganja i odgovora koji ste dobili. Budite spremni da sugerišete neka rešenja. Pokažite da ste otvoreni za promene. Ne nastupajte ucenjivački. Jer, ma koliko da ste dobri, moguće je i vama pronaći zamenu. Ma koliko da je realnost crna po vas, predstavite je mirno i staloženo, što ne znači da treba da je ulepšavate. Stvar je samo u nastupu.
Drugo pakovanje za istu misao: “Moram sa vama da analiziram situaciju u kojoj se nala­zim, jer mi je neophodna pomoć”.

P.S. za sigrunu karijeru
Kao što vidite, tržište ima svoje zakonitosti koje nam često ne idu u prilog. Velika konkurentnost znači stalni izazov. Stara filozofija da je jednom osvojeno zauvek tvoje više ne igra nikakvu ulogu. Ukoliko pravila savremenog poslovanja shvatimo na pravi način, možemo uspešno ploviti dalje. Benefit nije samo u obezbeđenoj zaradi, već i u širenju sopstvenih mogućnosti, otkrivanju novih potencijala koje ćemo uspešno primeniti u radu. Možda je baš to najvredniji kapital koji nam pruža šansu da ostvarujemo sigurniju poziciju, da lakše izgrađujemo sopstveni profesionalni profil, lakše menjamo radna mesta i obogaćujemo svoj CV. Ali, uvek sa neophodnom dozom smirenosti i samopouzdanja. Ne sve i ne po svaku cenu. Strpljenje umesto žurbe, ambicija umesto pohlepe, otvorenost umesto ograničenog držanja za sigurno i poznato. Savladati ova pravila ne znači ne držati do sebe, već naučiti zakon objektivnosti i samokritičnosti koji otvara najjasniju moguću sliku. I uvek sa stilom. Ma koliko gorko bilo.