Radite naporno, živite bogato

Vremena su teška i borite se za posao. Ipak, ne zaboravite da se borite i za svoj život

Šta biste uradili?
U pravu ste. Ovo je test.
Sedate za večeru sa svojom lepom ženom/partnerkom/brojnom porodicom. Upravo ste dograbili rolnicu s puterom/šniclu/komad sušija i pitate svoju decu/ženu/zgodnu cicu, koju ste upravo upoznali, kako im je prošao dan. Atmosfera je prijatna. Vino lagano klizi, a vi ste sasvim opušteni. Kancelarija je hiljadu kilometara daleko.
Tada vam zazvoni mobilni. Odjednom ste u grču. Ovo vam se već dešavalo. Uništene večeri. Upropašćeni vikendi. Romantična, vesela i sva ostala porodična dešavanja, razneta u paramparčad. Grupa/osoba/oblak besa preko puta vas za stolom zastaje u pola zalogaja. Vi gurate ruku u džep, vadite telefon i gledate u ekran. Na njemu piše: Čak. Ali, to ste već znali, zar ne? Jer je melodija kojom se telefon oglasio Bob Dilanova Gotta Serve Somebody, koju ste odabrali posebno za svog šefa. Tada vam se činilo da je to dobra šala. Sad više i nije tako smešno.
Hoćete li se javiti na telefon?

Petak posle podne. Vi i vaša poro­dica otklonili ste sve prepreke i isplanirali da provedete dva dana i jednu noć u akva parku, par sati vožnje da­le­ko od vaše kuće. Deca će imati svoju sobu. Vi i žena uzeli ste apartman sa đaku­zi­jem. Spakovani ste. Torbe su već u prtljaž­niku. Na poslu ste, na poslednjem sastanku te nedelje, i gotovo već osećate miris hlora.
“Dakle“, kaže Čak, koji se još davno opredelio da postane Veoma Moćna Osoba i odrekao se svih ostalih životnih iskustava, „mislio sam da bi trebalo da pripremimo prezentaciju koju ćemo održati pred odborom u julu“ – tek za tri meseca – „i gricnemo koji sendvič, sutra oko ručka, da bismo utvrdili ključne teme.“ Za stolom odmah zavlada užasnuta tišina.
To, naravno, nije ništa novo. Čak je živo­tinja. Imao je već dva razvoda, a i treći je na pomolu. Druži se samo s beskrupuloznim biznismenima, koji žive zato da vide kada će koji od njih propasti. Njegova odela koštaju više od vaše sedmične zarade. Nema šta da radi subotom, pa to najradije radi u društvu.
Hoćete li se usprotiviti?
Petnaest je minuta do pet. Sutra imate sastanak s najvažnijim klijentima. Radi se sve u šesnaest. Ali, u pet i petnaest treba da budete na terenu za bejzbol, gde se održava trening tima u kojem igra vaš sinčić. Mali Džimi voli kad se pojavite tamo i uvek vam za­me­ra kad ne dođete.
Čak ulazi u vašu kancelariju. Kosa mu vidno opada sa glave. „Nismo još spremni za ovo“, kaže on. „Naruči nešto iz kineskog restorana. Ostaćemo ovde do zore.“
Mali Džimi vas čeka na igralištu, očiju blistavih od uzbuđenja, njegovo malo srce kuca brzo, kao u vrapčića. A šef stoji pred vama i iskreno želi da se u ovom trenutku bezrezervno angažujete.
Kome ćete izaći u susret?
RRR
Pre nego što analiziramo rezultate testa, razjasnićemo dve stvari. Prvo, ova pitanja nisu laka, posebno u današnja, krizna vremena. A drugo, od vaših rešenja zavisiće kvalitet vašeg budućeg života. Zato, ne žurite.
Većina nas u takvim situacijama reaguje nagonski. U hodu upravljamo i svojim radnim i svojim porodičnim životom, a kad se oni međusobno sudare, činimo najbolje što možemo da ih uskladimo. Većina se opredeljuje za to da najčešće izlazi u susret nadređenima, govoreći sebi da tako služimo i onima koji zavise od naših prihoda, jer im obezbeđujemo hranu, odeću i stan. To je li­nija manjeg otpora.
Da bismo napravili pravi izbor i izašli na kraj sa posledicama – jer, u svakom slučaju, nekoga morate razočarati – vaš plan mora biti postavljen na dve čvrste noge: cilj i strategiju kojom ćete taj cilj postići.
Dakle, da razmislimo. Ako biste morali da formulišete svoj cilj, kako biste ga izrazili? Na primer...

Da neprestano napredujem i stičem moć i uticaj na poslu, ne pretvarajući se pri tom u zaluđenog paćenika koji živi samo za posao, i da izgradim život koji ima smisao, da sutra ne bih umro sam, nevoljen, neožaljen i neopran, u raskošnoj kući.
U redu, kako se stiže do tog cilja? Ako biste morali da osmislite odgovarajuću strategiju, kakva bi ona bila? Na primer...
Da naporno radim na izgradnji poverenja i odnosa koji me čine neophodnim za rad kompanije, dok istovremeno postavljam granice tuđim očekivanjima i uvek prenosim poruku da mi je porodica isto tako važna kao i uspeh na poslu, te da moja odanost onima koje vo­lim neće biti ugrožena, osim kad je dobrobit firme dovedena u pitanje, a verovatno čak ni tada.
Nije loše. Suština je u postavljanju gra­ni­ca onome što se u suprotnom može pretvo­riti u neobuzdanu silu koja vas eksplo­atiše i briše vaš privatni život. Takva obuka odvija se vremenom, postepeno, na isti način kao što obučavate psa ljubimca – dosledno, racionalno i odlučno. Samo što firmu nećete učiti da piški napolju. Učićete je da vam omogući da imate i lični život.


Dobro, hajde da se vratimo na naša tri scenarija i razmotrimo na koji način se oni mogu razrešiti – refleksnim ponašanjem, ili primenom naše formalne strategije.

Hoćete li se javiti na telefon?
Nagonski odgovor je, da! Zarade su prošlog kvartala smanjene za 20 odsto! A šef vas traži kod kuće!
Pogrešno! Biti privremeno nedostupan je u ovom slučaju prigodan odgovor. Nije lako uvek ostati nezavisan. Ne tako davno, večerao sam sa ženom u našem omiljenom romantičnom restoranu. Bili smo divno raspoloženi. Tada mi je zazvonio mobilni. Javio sam se. Radilo se o nekom sranju – ko se još seća kakvom? Mesecima kasnije, ona je još besna na mene. Šta bi bilo da se nisam javio na poziv i da sam sat vremena kasnije proverio govornu poštu? Ništa. Pa, možda bi iluzija da sam dresirani majmun na uzici bila razbijena. Je li to baš tako loše?

Hoćete li se usprotiviti?
Najamni sužanj koji nema razrađenu strategiju odgovara: „Da, ja sam rob, radite sa mnom šta hoćete“. Svi znaju da se posao može obaviti u radno vreme, ali Čak voli da se vikendom igra sa svojim igračkama, a vi ste jedna od njih. Ali, vi imate strategiju. „Čak“, treba da mu kažete, „kako sam ti već mnogo puta rekao, cela moja porodica putuje za nekih 9 minuta. Doći ću ranije u ponedeljak, i tada možemo da pripremimo teme.“ Ako Čak ne odustane, ponovite to. Držite se toga. Naravno da ste mu unapred rekli da putujete! Pripremili ste se za put. Sad je vreme da krenete.
Devedeset devet odsto šefova će vas pustiti da odete. A onaj stoti? On treba da umre, ali, to je već druga priča.

Kome ćete izaći u susret?
Šta, jeste li poludeli? Naravno da ćete ostati u kancelariji. Kad je situacija kritična, posao je na prvom mestu. Zapravo, vaša spremnost da zaboravite na sve ostalo i zasučete rukave onda kad je stvarno neophodno, upravo je onaj faktor na osnovu kojeg ćete steći pravo da uspostavite granice.
Posao je uvek na prvom mestu kada vaš šef deluje uplašeno, ili kad ste vi u strahu i potrebna vam je pomoć drugih. Takođe, po­sao je uvek na prvom mestu kad vam ne­što „iz stomaka“ govori da je to pravi korak.
Ozbiljno to mislim. Svaka odanost je važna. Kad je svaka vaša odanost iskrena, pravi odgovor ćete uvek naći duboko u sebi. Osetićete ga.
Osim, naravno, ako ste poremećena poslovna mašinerija koja nezaustavljivo juri ka svojoj Sudbini. U tom slučaju, zaradite što više novca, što brže možete. Trebaće vam.

4 znaka da vaš posao loše utiče na vašu decu

Vaše 7-godišnje dete ponaša se kao da mu je 3. “Regresija je način pri­vla­če­nja pažnje“, kaže Armin Brot. Postupite ovako: uzmite bolovanje i provedite jedan dan sa svojim klincem. Radite nešto što odgovara njegovim ili njenim godinama: idite u muzej, u bioskop, na utakmicu. Ovakvo ponašanje mo­ra­te saseći u korenu, inače će se pogoršavati.

Dete vas odbacuje. Ako vaše dete samo slegne ramenima kad mu konačno predložite da igrate bejzbol, znači da ga uznemirava vaše neprestano odsustvo. Postupite ovako: pozovite ga kad krenete s posla kući, predlaže Brot. Neka dete zna da dolazite i da se radujete što ćete ga videti. Pod­setite njega ili nju da ih volite više od svog posla.

Dete se pretvara u vas. “Deca roditelja radoholičara ponekad reaguju tako što i sami postaju radoholičari“, kaže Dajana Fasel, autor knjige Radimo do smrti (Working Our­selves to Death). Postupite ovako: zamenite jednu od njegovih ili njenih brojnih aktivnosti nečim što možete da radite zajedno. To će vam oboma pružiti novu perspektivu.

Vaše 10-godišnje dete ponaša se kao da mu je 16. Stručnjaci su otkrili da deca roditelja radoholičara često stavljaju sebi na te­ret dodatnu odgovornost kod kuće. Postupite ovako: presvucite se posle posla u farmerke i majicu. To će podsetiti vaše dete da niste samo Radni Čovek već i obični Tata, i da je sasvim u re­du ako se on – ili ona – ponaša kao obično dete.