Ukrotite stres

Rezultati najnovijih istraživanja pokazuju da smo ipak uspeli da “ulovimo” stres i pronađemo lek – i to pomoću smeha

Ima li češće spominjanog termina od stresa? Savremeni način života, stalna trka za rokovima i odsustvo slobodnog vremena nameću situaciju u kojoj se više ne pitamo da li smo pod stresom, već u kolikoj meri trpimo njegov uticaj. S jedne strane, potpuno dokazano je zauzeo svoje mesto u etiologiji kardiovaskularnih bolesti, povezan je sa promenama u radu endokrinih žlezda i modifikacijom imunog odgovora organizma na agense iz spoljašnje sredine, a o psihičkim promenama da i ne pričamo. Ali, sa druge strane, to je, čini se, jedan tako neuhvatljiv faktor, ne da se izmeriti, dokazati, utvrditi referentne vrednosti... Međutim, novija istraživanja, objavljena u martu ove godine, pokazuju da smo, možda, ipak uspeli da ga “ulovimo” i definišemo stepen njegovog štetnog dejstva na organizam.
Univerzitet iz Geteborga, u saradnji sa Karolinska institutom iz Švedske, nagrađenim Nobelovom nagradom, pronašao je red citokina I, biočip koristan u utvrđivanju količine stresa kojim je izložen određeni organizam. Citokini su složena jedinjenja proteinske strukture, koja se produkuju u malim količinama kao odgovor na spoljašnje stimulanse, a čija uloga u organizmu još uvek nije u potpunosti razjašnjenja. Zna se da su to svojevrsni glasnici koji međusobno komuniciraju putem receptora lokalizovanih na ćelijama, a produkuju ih, između ostalog, i leukociti (bela krvna zrnca, zadužena za odbranu organizma od infekcije). Prema glavnoj ulozi koju imaju u imunom sistemu, citokini su uključeni i u odbrambeni odgovor organizma na brojne zapaljenske, imunološke ili infektivne agense. Ova studija obuhvatila je 270 pacijenata, koji su duži vremenski period bili izloženi stresu i imali već klinički manifestne afektivne poremećaje tipa depresije. Rezultati istraživanja bili su klinički značajni i vrlo jasno su pokazali da je nivo markera u direktnoj korelaciji sa stepenom stresiranosti. Biočip tehnologija omogućava simultano određivanje nivoa do 12 citokina u krvi pacijenta. Četiri reda citokina za određivanje stepena “stresiranosti” već su dostupna u Randoks laboratoriji, koja predstavlja međunarodnu laboratoriju za dijagnostiku i smatra se vodećom u Velikoj Britaniji.
Stres je postao svakodnevni i sveprisutni fenomen, koji svakako može da vodi u bolest. Upleten je u brojna stanja kao što su anksioznost (izražena napetost), srčane aritmije, stomačne tegobe, ili nervni poremećaji i lomovi. U poslednje vreme, stres na poslu je sve češći razlog odsustva i odlaska na bolovanje, i kao takav ima ogromne ekonomske posledice. Pa ipak, do danas nije bio dostupan ni jedan verodostojan stres-marker iz krvi, koji je direktno povezan sa patološkim stanjem kao posledicom. Zato, ne očajavajte zbog onoga što ne možete da izmenite, spakujte ranac i patike i bar na sat, dva idite negde u prirodu, daleko od gradske gužve, zvonjave mobilnog telefona i stalnog gledanja na sat. Jer, kako kaže Ivo Andrić, toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali, a nije trebalo. Trebalo je živeti.

Lekovit je smeh
Smeh je verovatno jedan od najprirodnijih, najboljih i najekonomičnijih anti-stres programa, a ujedno i najpraktičniji. Ima za posledicu širenje krvnih sudova i bolju oksigenaciju tkiva, jer prilikom smejanja udišemo veću količinu kiseonika. Angažovani stomačni mišići vrše masažu unutrašnjih organa i poboljšavaju cirkulaciju, mišići lica se rastežu, koža posta­je rumena i zategnuta, a bore se peglaju. Deluje kao regulator raspoloženja, jer otklanja nagomilanu depresiju, prazni napetost, oslobađa anksioznost, podiže energiju, poboljšava samopouzdanje i usađuje stavove optimizma, tolerancije, ljubaznosti i praštanja. Na taj način ljudi prevazilaze svakodnevne sebičnosti, postaju društveniji i manje rezervisani. Smeh, gimna­­stika, pesma i ples praktikuju se u grupi i predstavljaju jednu neverbalnu komunkaciju, duboko društvenu, koja zbližava ljude i poboljšava međuljudske odnose. Radovanje i za male, naizgled beznačajne stvari moglo bi da bude ključ za bolje psihofizičko stanje, jer stvaranje dobrog raspoloženja i osećaj radosti stimulišu lučenje hormona koji imaju blagotvorno dejstvo na naše zdravlje. Koncentracije beta endorfina, koji ublažava bol, i hormona rasta, koji pospešuje imunitet, rastu kada ljudi gledaju neki zabavan program. Sa druge strane, nivo hormona koji se oslobađaju u stresu, kortizola, adrena­lina i dopamina opada za 40-70 odsto kod onih osoba koje učestvuju u nekom lepom, veselom događaju, rezultati su istraživanja.

Smeh kroz istoriju
Već u 13. veku neki hirurzi su koristili humor da bi odvratili pažnju pacijenata od bola prilikom intervencije, dok su antički graditelji podizali bolnice u blizini pozorišta, kako bi pacijenti svakodnevno slušali smeh. U jednom drugom delu sveta, Martin Luter je koristio oblik “humor terapije” u tretiranju osoba sa depresijom. Osamdesetih godina dvadesetog veka, dr Hanter Pač Adams, osnivač Instituta Gesudheit, došao je na ideju da leči pacijente koristeći smeh i dobro raspoloženje. On je začetnik ideje o angažovanju klovnova – terapeuta u radu sa bolničkim pacijentima, posebno na dečjim odeljenjima, što su kasnije prihvatile mnoge bolnice širom sveta. Potpuno je dokazano da tada i deca obolela od ozbiljnih bolesti imaju znatno manje potrebe za analgeticima, jer smeh utiče na oslobađanje endorfina, prirodnog sredstva protiv bola. Naše telo je sposobno da ga proizvodi u situaciji kada mora da se bori protiv onoga što ga napada, pa zato hajde da smehom stavimo u pogon doktora koji čuči u nama.

Terapeutske dobrobiti
U praksi postoje brojni dokazi. Zna se da dva minuta smeha imaju jednak fizički učinak na naš organizam kao deset minuta vežbanja, a eksperimentalno je dokaza­no da dolazi do pada krvnog pritiska za 10-20 mmHg, nakon upražnjavanja 10 minuta smejanja. Smeh je jedna od najboljih vežbi za sve one koji boluju od astme i bronhitisa, jer se poboljšava kapacitet pluća i nivo kiseonika u krvi. Pošto je kapacitet disanja jedan od faktora koji određuje izdržljivost u sportu, smeh pre bilo kakvog takmičenja će zasigurno povećati nivo relaksacije, a sa­mim tim i snagu, što obezbeđuje bolji plas­man takmičara. Sva negativna emocio­nalna stanja, kao što su anksioznost, depre­sija ili strah, slabe imuni sistem našeg tela. Istraživači su ustanovili da u sekretu koji luči sluzokoža nosa posle terapije smehom, dolazi do porasta broja antitela koja pripa­daju tipu imunoglobulina A, za koje se zna da imaju funkciju u suprotstavljanju mikroorganizmima. Dakle, smejte se ljudi, jer za to uvek može da se nađe dobar razlog.