Formule ljubavi

Da li ste nekada analizirali sopstvenu komunikaciju sa drugim ljudima? Možda ste bili neshvaćeni, ili je vaše ponašanje bilo pogrešno protumačeno, pa se kao posledica nesporazuma stvorio konflikt? Sada vas učimo veštini komunikacije!

Transakciona analiza je racionalni pristup razumevanju ponašanja, koji je baziran na pretpostavci da svako može naučiti da poštuje sebe, misli za sebe, donosi sopstvene odluke i ispoljava svoja osećanja. Njeni principi su primenljivi na poslu, kod kuće, u susedstvu, odnosno u svakom segmentu života gde imamo posla sa ljudima. Transakcija je, ustvari, razmena poruka, svojevrsna jedinica komunikacije. Poenta ovog pristupa je da se kroz čitanje svesnih i nesvesnih signala može dešifrovati kako neko razmišlja, kako se oseća, šta misli o sebi ili drugima. Sami koncepti su različiti, a možda najzanimljiviji za nas jeste koncept životnog scenarija.
Svi mi još kao deca, često pod uticajem roditelja ili okoline, donesemo neke pogrešne zaključke o sebi, drugima i svetu, dakle važnim životnim pitanjima, a onda ih zaboravimo. Međutim, ti zaključci i dalje nastavljaju da funkcionišu u nama, bilo kao zabrane, ne daju nam da idemo u neke aspekte života, ili kao prisile, gde stalno ponavljamo jedno te isto. Da bi nam zamršeni međuljudski i partnerski odnosi bili jasniji, potražili smo reč stručnjaka. “Moram biti najbolji, jer jedino ako sam najbolji drugi će me voleti. Ako neko tako zaključi, onda će ceo život biti perfekcionista, trudiće se da bude maksimalno dobar (neko u jednoj oblasti, a neko u svim), sa uverenjem da će ga ostali prihvatiti kad vide koliko on savršeno obavlja određene stvari. A kada ga drugi prihvate, onda će i on moći sebe da poštuje i voli. A to se, u principu, u realnom svetu ne događa“, kaže psihoterapeut dr Zoran Milivojević, koji je prvi u istočnoj Evropi stekao najviši stepen internacionalnog supervizora i edukatora Međunarodnog udruženja za transakcionu analizu. “Ako je neko perfekcionista, nama se dopada njegov produkt, ali to ne znači da nam se uvek sviđa i autor. Perfekcionista nikada ne dostiže to savršenstvo kome teži, troši jako puno vremena i energije, ali opet nije zadovoljan učinjenim. Ne dobija od drugih to osećanje koje očekuje i koje mu je neophodno, kako bi sam sebe poštovao. A ustvari, samopoštovanje traži na pogrešnom mestu“.
Iako zvuči kao začarani krug, ipak ima leka. Većina stvari se rešava kada ljudi nauče da sebe bezuslovno prihvate. Da ne postavljaju uslove, kao što su: ja sam u redu samo ako radim non stop, ako sam najbolji, ugađam drugima i ne ulazim u konflikte, samo ako sam važna ličnost ili nešto slično. Nego, ja sam u redu bez obzira na to da li sam ovakav ili onakav. A kada se prihvatite sa svim svojim manama, onda vam motivacija postaje mnogo racionalnija i kvalitetnije živite život. Nekada je dovoljan samo jedan razgovor, čak ne mora biti ni u terapijske svrhe, ili neka knjiga koja se pročita, pa da se stvari poslažu u glavi i čovek jednostavno shvati. Za neke je to proces koji traje godinama, a psihoterapija ga u mnogome ubrzava. Kod većine ljudi, za programiranje takvog životnog scenarija važni su roditelji, koji kažu volim te samo kad si takav i takav. Ako budeš ......neću te voleti. Ljudi to prihvate i izgrade identičan stav prema samom sebi. Znači, vole sebe samo kada se ponašaju na određeni način, a ako ne ispune te standarde, onda pogrešno zaključe kako ništa ne vrede. Tada nastaje prisila da se trči za nečim, da li je to posao, novac, prestiž u društvu. U takvim situacijama nekada postoji i depresija uspeha. Da ljudi postignu to što su im roditelji, uslovno rečeno, naredili da urade. Dosegli su određeni socijalni status, dobili decu, izgradili karijeru, ....  i ništa. I dalje su prazni i nezadovoljni, a kao rezultat tog razočaranja kreće depresija.

Zaljubljenost nasuprot ljubavi
Iako se u svakodnevnom razgovoru ova dva pojma skoro uvek vezuju, suštinski su ipak na različitim stranama. Prema rečima našeg sagovornika, koji je i predavač na Univerzitetu Sigmund Frojd u Beču, zaljubljenost je samo društveni konstrukt i kao takav ne postoji u primitivnim društvima. Pojavljuje se u sklopu jednog šireg okvira koji se zove potraga za užitkom i nije karakteristika zone preživljavanja. Kad su ljudi siromašni, teško žive i bore se da prežive, onda tu užitak nije nešto važan i postoji samo nagon za produženjem vrste. Roditelji su ti koji se dogovaraju oko izbora partnera, a muškarac i žena samo igraju društvene uloge koje su ima namenjene i dobro funkcionišu, jer su uloge komplementarne. Tu nema zaljubljivanja. Oni pripadaju jedno drugom, vremenom se razvija emocionalna vezanost i ljubav. Emocionalno vezivanje je osnovni psihički mehanizam koji omogućava ljudsku društvenost, ali i osećanja poput tuge ili žalosti.
E sad, u savremenom dobu, u zoni užitka, ljudi hoće da se dobro osećaju. To je negde krenulo u 18. veku, u doba romantizma, i postoji izveštaj jednog francuskog lekara koji je predlagao da se zabrane ljubavni romani, jer je primetio da devojke iz bogatih porodica, koje ih čitaju, neće da se udaju za realne mladiće, nego hoće lika iz romana (tako i nastaje termin romantična ljubav, koja nije moguća u realnom životu, već samo u romanu, a romani su fikcije). Sa pojavom filma, takvi modeli se šire. Pošto Ona želi nekog lika sa filma, onda su muškarci počeli da ih imitiraju, kako bi se dopali damama. Kreće igra udvaranja, ali to nije realan život. Nastaju nestabilni brakovi, razočarani partneri.... S obzirom na vreme u kom živimo, neminovno se nametnulo pitanje da li je moguće voleti bez prethodne zaljubljenosti. Odgovor je vrlo jasan, pa ne samo da je moguće, nego je to ustvari prava stvar. Zvuči paradoksalno, ali zaljubljenost je zapravo negacija ljubavi, jer tu drugi i nije preterano bitan. Važan je samo taj vaš osecaj ushićenosti i poleta, pa postoji i izreka “volim da volim“. Drugi je tu samo sredstvo kako da ja sebi izazovem prijatno osećanje. Onog trenutka kad osoba krene da se hladi (zaljubljenost jenjava jer i ne može da traje dugo), onda traži nekog sledećeg koji će izazvati isto to osećanje ustreptalosti. A u ljubavi drugi je uvek važan. Ljubav je emocionalno vezivanje za drugog i to je osećanje koje može dugo trajati. U zaljubljivanju drugi se idealizuje, odnos prema realnosti ne postoji, pa se onda skoro sigurno javlja razočaranost kad uočite stvari koje niste želeli da vidite. Ljudi teško prestaju da vole. Taj drugi mora baš dobro da se potrudi da napravi neku vrlo negativnu stvar kako bi prestao biti voljen. Ljudi obično misle - nađu partnera koji im se dopadne i to je to. Ono što mi preporučujemo jeste da se prvo osmisli sopstveni životni scenario. Šta želite u životu, koji su vam ciljevi, kako želite da se odmarate, radite, da definišete sopstvene životne vrednosti i prioritete. Pa kad je to jasno, onda birajte partnera koji se uklapa u taj scenario. Tada imate relativno jasne kriterijume za osobu koja bi vam odgovarala, savetuje dr Milivojević. Postoje oni koji to naprosto neće da znaju, jer smatraju da njihov život tako gubi spontanost. Čini se da danas mnogo detaljnije biramo koga ćemo da primimo na posao, nego onoga s kim želimo da proživimo život. Tako imamo situaciju da je Ona nesrećno zaljubljena u gradskog frajera. A šta hoće od njega? Da postane porodičan čovek. Pa, ne može gradska faca da postane porodičan covek. Dakle, svog životnog saputnika traži na pogrešnom mestu. Ali Ona ima odgovor da je porodični tipovi ne zanimaju i želi njega da ukroti, jer ako je zaista voli, On će zbog nje da se promeni. Što u realnom životu ne biva. Ljudi se ne menjaju zbog ljubavi!

Formule za ljubav
Današnja civilizacija bazira brak na zaljub­ljivanju, jer misle zaljubljenost jednako ljubav. “Ono na šta ja pozivam jeste da ljudi malo kritički misle. Da shvate da su žrtve modela preuzetih iz filma i književnosti. Ima ljudi koji traže specifičnog partnera i svi su jako probirljivi, pa zalaze u neke godine ne nalazeći srodnu dušu. Postoje muškarci koji ne veruju u ljubav, jer su videli - mama i tata se svađaju, pa su oni probali sa jednom, drugom, trećom i sad digli ruke od braka, žene, vezivanja i dece. Poenta je u očekivanjima. U većini slučajeva On hoće da Ona izgleda fantastično, da ga seksualno privlači, pritom da bude doktor nauka, da je bogata i radi sve kućne poslove. A i Ona ima neku svoju sličnu varijantu o idealnom. Zašto je to njima važno? Uvek ljude pitamo šta oni dobijaju time. Možda na taj način žele da budu bolji od drugih, možda Ona uopšte nije važna, već je bitna samo poruka drugima da je On alfa mužjak. Ili mora da bude lepa, jer On misli da je ružan. Izgled nekoga često više govori o onome ko bira nego o onom izabranom“, objašnjava dr Milivojević. “Treba razmisliti koji su vam životni ciljevi, gde želite da vidite sebe za deset godina. Ljudi često ne znaju odgovor na to pitanje. Ono što bih preporučio parovima pre nego što odluče da im je bolje da žive zasebno i razvedu se, da pokušaju sa bračnom terapijom. Nekada su to male stvari u pitanju, ne razumeju konflikte, a terapeut može pomoći  da uspostave bolju komunikaciju. Ima onih koji zaključe sledeće: ako drugi ne radi ono što ja želim, on me ne voli, jer odbacivanje mojih želja je odbacivanje mene. Što u realnosti nije tako. Jedno je želja, a drugo je osoba. Ista stvar je i sa kritikama usmerenim na ponašanje. Dakle, nikada se kritikom ne odbacuje osoba, već je problem u određenim postupcima koje radi. U terapiji pomognemo da to dvoje razdvoje. Ili na primer, ako se mnogo svađaju, u sklopu terapije dobiju domaći zadatak da mogu da se raspravljaju samo od osam do devet uveče. Zvuči smešno i skoro nemoguće, ali poenta je da se u toku dana stvori prostor za neke druge aktivnosti i razgovore, a onda uveče, kada se ljutnja možda malo i slegne, porazgovaraju o razlogu konflikta. Nije retko da ne mogu čak ni da se sete oko čega su se beše svađali“.
Takođe, signali koji se međusobno upućuju kao izraz ljubavi često se razlikuju. Pa ponekad nije loše definisati šta je to što onaj drugi treba da radi, da bismo znali da smo voljeni, kao i šta je to što mi emitujemo drugima kao signal ljubavi. Te dve slike ne moraju uvek da se poklapaju i mogu biti izvor nerazumevanja. Ako je za jednu stranu ljubav ugađanje i ispunjavanje želja, a druga strana to ne čini, ne znači da nas nužno ne voli, već samo da ima drugačiju šifru za emitovanje sopstvene ljubavi. Ukoliko biste jos malo da raspetljate ove zamršene partnerske odnose, brojne odgovore možete naći u knjizi našeg sagovornika “Formule ljubavi“.