Patite li od vikend bluza?

Postoji li vikend bolest ili vam je samo prethodna nedelja bila previše naporna…

Svakog ponedeljka obećate sebi kako će­te se videti sa dragim ljudi­ma zapo­stav­ljenim zbog posla i drugih obaveza? Ugo­vorite i nekoli­ko poziva i porodičnih poseta, kupovina je obavezna, a nadate se da ćete “uštinuti” vreme da odgledate neki dobar film? I skoro svakog vike­nda ostanete u krevetu, otkazujući sve planove, sa simptomi­ma gripa i uz šumeće vitamine. Možda se pretvarate u umišljenog bolesni­ka, a možda medicina i nauka dokazi­ma potkrepljuju postojanje “vikend bolesti” od koje bolujete…

Bolest dokolice
“Povećanje obima posla, radnog napora i stresa, koje moderni način života i rada nosi sa sobom, dovelo je do pojave novih obolje­nja koja medicini ranije nisu bila poznata. Jedna takva bolest je tzv. “vikend sindrom” ili “bolest dokolice”, odnosno pojava izvesnih simptoma samo tokom vikenda ili godišnjeg odmora ili samo tokom neradnih dana”, kaže naš saradnik dr Jovan Raičević, koji nam pomaže da razotkrijemo mit (ili istinu). Termin “bolest dokolice” smislio je 2001. godine holandski psiholog Ad Vingerhoets, profesor na Univerzitetu Tilburg, koji je i sam godinama patio od takvih simptoma. Kada je od nekih prijatelja čuo da i oni imaju slične probleme, pomislio je da nije u pitanju slučajnost i pošto nije mogao da nađe nikakvu literaturu na ovu temu, odlučio je da lično sprovede prvo istraživanje. U toj studiji je učestvovalo 1128 muškaraca i 765 žena, među kojima je, uz pomoć odgovarajućeg upitnika, identifikovao 114 osoba sa ovim simptomima. Najčešće tegobe na koje su se pacijenti žalili su glavobolja (često migrenskog tipa), zamor, bolovi u mišićima i mučnina (obično vikendom), ali je česta i pojava simptoma virusne infekcije, tj. prehlade i gripa (češće tokom godišnjeg odmora). Profesor Vingerhoets je utvrdio da bolest pogađa osobe sa određenim psihološkim karakteristi­kama, kao što su visok nivo odgovornosti, perfekcioni­zam i ambicioznost, naročito ako se bave stresnim poslom i ako su preopterećene radnim zadacima. Ove osobe ne znaju kako da se opuste, jer ne umeju da fokus prebace sa posla na relaksaciju, tako da i dobar deo svog slobodnog vremena provode razmišljajući o poslu, pa čak osećaju i grižu savesti kada ne rade. Kada dođe vike­nd ili počne godišnji odmor, odjednom se nađu u situaciji da nemaju šta da rade i pojavljuju se simptomi “bolesti dokolice”.
“Još jedno moguće objašnjenje leži u činjenici da nam povišena psihička tenzi­ja tokom radne nedelje jednostavno ne dozvolja­va da osetimo simptome prehlade ili bilo kakve druge tegobe koje bi nas ometale u radu”, kaže dr Raičević. “Osim toga, kada smo pod pritiskom, povećava se lučenje adrenalina i kortizola, hormona stresa, koji nam omogućavaju da izdržimo tenziju, ali istovremeno i slabe naš imuni sistem. Kada se najzad zaustavimo i kada nam se pažnja premesti sa spoljašnje sredine na nas same, odjednom osetimo sve one signa­le koje nam telo šalje, a koje smo na poslu zanemarivali. Osim toga, slobodno vreme zahteva sasvim drugačiju psihičku orijenta­ciju; dok vam je radni dan savršeno dobro organizovan, neradni dan nije i to može biti dodatni izvor psihičke tenzije”.

Sindrom premalog opterećenja
Poslednjih godina je opisano još jedno stanje, poznato kao “sindrom premalog opterećenja”, a koje se javlja kod osoba kojima u životu, a naročito na poslu, nedo­staju izazovi i stimulacija. Istraži­vanja sprovedena na Univerzitetu Nortumbria su pokazala da osobe kojima je dosadno češće izostaju s posla od onih koje su više opterećene. Najčešći simptomi ovog sindroma su glavobolja, zamor i učestale infekcije, pa čak i umerena depresija.  
Prema podacima koje je profesor Vingerhoets pružio javnosti, od “bolesti dokolice” pati oko tri odsto odraslih osoba. “Ako ste i vi među njima, ipak postoji nekoliko stvari koje možete učiniti da se izlečite”, kaže dr Raičević. Od 114 pacijenata iz holand­ske studije, 20 je navelo da su simptomi prošli kada su nešto značajno promenili u svom životu, na primer radno mesto, ali je u nekim slučajevima bila dovoljna i sama promena u psihološkom stavu prema poslu ili životu. Ali ako ne možete da promeni­te posao (ili stav prema njemu), profesor Vingerhoets savetuje da redovno vežbate petkom uveče, što bi olakšalo prelaz sa stresne nedelje na nestresni vikend. Ako ni to ne pomaže, obratite se psihologu, iako bi najjeftinije (i najzdravije) rešenje bilo da radite non-stop i nikada ne idete na odmor.
“Šalu na stranu, postoji i druga strana medalje. Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji, još jednom je pokazalo da su najčešći dani kojima zaposleni izostaju s radnog mesta upravo ponedeljak i petak”, kaže dr Raičević. “Problem je toliko upadljiv da su stručnjaci za radno pravo smisli­li naziv “sindrom produženog viken­da”. U navedenom istraživanju, koje je na 600 malih i srednjih preduzeća sprovela Agenci­ja za savete iz radnog prava (ELAS), devet desetina poslodavaca je reklo da zaposleni uobičajeno “štrbnu” dodatni dan odmora pre ili posle vikenda, pri čemu je u dve trećine slučajeva kao najgori dan naveden ponedeljak”. Svakome od nas se nekad desi da ponedeljkom nema volje da ide na posao,” kaže Pam Rogerson, šef kadrovskog u ELAS. “Međutim, neki ljudi ipak prete­raju u tome, ne toliko po broju slobodnih dana koje uzima­ju zbog bolesti, već po tome što te dane uvek koriste neposredno pre, ili posle vikenda”. Odsustvovanje s radnog mesta je 2004. godine koštalo britansku ekonomiju 12,2 milijarde funti, od čega 1,7 milijardi samo zbog “foliranih bolesti”. Međutim, poslodavci nalaze načine da uzvrate udarac. Stručnjaci ELAS su razvili kompjuterski program pod nazivom Employersafe, koji može da otkrije zaposlene koji često izostaju s posla zbog bolesti, kao i one koji izostaju samo određenim danima. “Menadžeri i direktori obično dobro znaju koji radnici najčešće odsustvuju s posla, ali retko imaju vremena da se time detaljnije pozabave, tj. da provere koliko tačno i kada izostaju”, kaže Pam Rogerson. “Employersafe to radi umesto njih, pronalazeći one koji se samo javljaju telefonom da su bolesni i to uvek ponedelj­kom ili nakon praznika”.
Međutim, dok kompjuterski program može pomoći da se identifikuje problem, efikasno smanjivanje učestalosti izostajanja s posla zahteva drugačiji pristup, koji bi pomogao rešavanju uzroka odsustvovanja i ohrabrio raniji povratak na posao. Ovaj problem je posebno izražen u britanskom javnom sektoru, sa 10,3 izostanka po zaposlenom godišnje, u poređenju sa privatnim sektorom gde iznosi 6,8 dana godišnje.
Rešenje nije jednostavno, ali daleko od toga da je nemoguće, kao što pokazuje primer britanske kompanije za nekretnine “Rochdale Boroughwide” Housing (RBH) koja je, tokom poslednjih 12 meseci, uspela da smanji odsustvovanje sa posla za tri dana po zaposlenom godišnje. Suštinu njihovog rešenja čini saradnja sa agen­cijom Active Health Partners, koja je razvila sistem prijavljivanja prvog dana odsustva zbog bolesti. Svi zaposleni u RBH-u, sada su dužni da se prvog dana izostajanja s posla, telefonom jave kvalifikovanoj medicinskoj sestri agencije Active Health Partners, koja im daje odgovarajući medicinski savet i dogovara očekivani datum povrat­ka na radno mesto. Agencija putem mejla odmah obaveštava poslodavca o odsustvovanju zaposlenog. Osim toga, medicinska sestra dogovara ponovni kontakt sa zaposlenim radi praćenja toka bolesti i eventua­ßlnog davanja daljih medicinskih saveta. Active Health Partners takođe omogućava menadžerima kompanija da, pristupajući bezbednom internet sajtu, provere nivo oboljevanja u svom timu ili odseku, kao i da pra­te trendove odsustvovanja tokom vremena.
“Naša revizija je pokazala da je najbolji način za rešavanje problema izostajanja sa radnog mesta upravo praćenje zaposlenih od prvog dana odsustva, kao i obezbeđivanje dobrog zdrastvenog saveta svima koji su bolesni”, izjavio je izvršni direktor RBH-a Garet Švarbrik. On dalje navodi da obaveza prijavljivanja bolesti kvalifikovanoj medicins­koj sestri odvraća neke zaposlene od izmišljanja bolesti, ili prenaglašavanja težine simptoma. “Ako neki radnik pozove iskusnu sestru i pokuša da joj “zamaže oči” nekom izmišljenom bolešću, biće otkriven, a prema našim podacima, to je upravo ono što je i počelo da se dešava”, dodaje Švarbrik.

Vikend kriza
I dok drugi vikend provode u izlascima, šetnji ili ludim provodima, oboleli od nove bolesti modernog doba razvijaju simptome ravne simptomima stvarnih oboljenja, a umesto da se opuste i uživaju, “vikend bolesnici” su opterećeni problemima. Psihotera­peuti stanje “vikend bolesti” opisuju kao psihološko stanje praćeno tugom, umorom, mrzovoljom, pa čak i odsustvom želje za bilo kakvom bliskošću, jer je vikend trenutak kada potisnuta osećanja, bilo da su deo trenutne krize ili nagomilanih problema, izlaze na videlo. A prema nekim istraživanjima, mnogi provedu vikend u proseku 13 sati u nadoknađivanju posla od protekle sedmi­ce, tako da uopšte ne stignu da se odmore. Nasuprot onima koji i vikend provedu radno, mnogima je ovo vreme za preispitivanje i sagledavanje sebe, a samim tim i otkrivanje stvari kojima nisu zadovoljni. Trenutni ili dugoročni problemi se probijaju na površinu i umesto da se vikend iskoristi za punjenje baterija, postaje plato za sukob sa proble­mi­ma. Često se dešava da oboleli od “vikend bluza” pribegavaju anksioliticima i antide­presivima, koji su samo mentalna prečica i ne rešavaju trajno problem. Psihoterapeu­ti savetuju da se bavite sportom, razgovara­te sa bližnjima ili da se, ukoliko vikend depresija potraje, svakako obratite stručnom licu za pomoć.

U strahu od ponedeljka
“Sindrom nedelje uveče” je još jedan vid vikend depresije. Naime, kako se bliži novi radni dan, anksioznost je sve jača, pojačava se osećanje umora i nezadovolj­stvo je sve veće, zbog čega ste u ponede­ljak u nemogućnosti da radite dobro svoj posao. SNU ima tri faze: prva je blaga, kada anksio­znost počinje uveče, ali brzo nestaje uz neku aktivnost (gledanje filma, igranje igrice ili večera s prijateljima). Uzrok blagog SNU je osećanje žaljenja što ste imali samo dva dana za odmor, nasuprot pet radnih dana tokom sedmice, kao i utisak da se niste dovoljno odmorili. Druga faza SNU je srednjeg intenziteta, anksioznost počinje več početkom nedelje i ne prolazi tako lako kao kod blage faze. Najviše se ispoljava kroz nesanicu nedeljem uveče, odbojnost prema okolini, pa čak i loše raspoloženje ujutru. U slučaju da se prepoznajete među ovim simpto­mima, ustanite što ranije da se naviknete na činjenicu da idete na posao, popijte kafu ili čaj, a najbolje je da uradite neke vežbe koje će vas razdrmati. Definišite šta vas čini srećnim na poslu, kako biste na samom početku bili motivisani za rad. I najteža, treća faza SNU ne čeka nedelju uvuče da vas obuzme – ona počinje već u petak posle posla. Neki psiholozi smatraju da je upravo ovaj sindrom razlog zašto se mnogi tokom vikenda opijaju do teškog pijanstva, a onda subotu ili nedelju provode lečeći mamurluk. Nedeljna depresija se može javiti i kod dece, zbog odgađanja školskih obaveza i pisanja domaćih zadataka u poslednjem trenutku. “Situacija je očigledno komplikovana, rad je stvorio čoveka, ali ga može i uništiti. S druge strane, postoje pojedinci koji efikasno znaju da izbegnu rad i time štete čitavom društvu. Rešenje definitivno stoji u nama samima, odnosno pronalaženju zdravog balansa između posla i slobodnog vremena, potrebe za odmorom i svesti o koristi koju društvo ima od našeg rada”, kaže dr Raičević.

Živeti kao normalan svet
Vikend stres je očigledno posledica konflikta u nama, želje za društvenim životom, ali i vremenom provedenom u domu. Za početak, razgovarajte sa sobom, definišite šta vaše “Ja danas” želi, nasuprot onom “Ja sutra” i koji su vaši prioriteti. Napravite dogovor sa sobom: ako se odlučite da provedete dan u kući sami ili sa porodicom, uveče obavezno izađite ili izaberite neku aktivnost. Ako ne možete da pomirite viđanje s društvom i sport, idite uveče na kuglanje gde će zabava i fizička aktivnost biti udružene. Nervira vas vikend šoping za nabavku namirnica? Idite u prodavnicu predveče, kada je gužva manja, jer svi uglavnom idu rano ujutru, kako bi tokom dana imali vremena za druge stvari. Izbegnite stres zbog ponedeljka tako što ćete ugovoriti da radite nešto što volite posle posla. Tako nećete razmišljati o obavezama, već ćete priželjkivati da se radni dan završi da biste uživali. Pronađite ono što zaista volite i što vas čini srećnim, jer, kao što na kraju filma “Američka lepota” glavni lik kojeg glumi Kevin Spejsi kaže: “…teško je da budem besan, kada ima toliko lepote na ovom svetu. Ponekad je sve to previše za mene i imam osećaj da će mi srce prepući… A onda se setim da treba da se opustim i prestanem da se držim stvari, i sve prođe kroz mene kao kiša i ne osećam ništa drugo osim zahvalnosti za svaki momenat u ovom glupom životu”. Vikend je vreme da uživate, zato podesite sva negativna razmišljanja na “off”, zaboravite na prethodnu sedmicu, a za sve što je ostalo da obavite – ima vremena. Verujte nam.