Da li ste sebi najveći neprijatelj?

Posao&Psiha

Džil Švarc

1 of 1

Sedam mentalnih blokada koje vas sprečavaju da uspete

Ma znate ga. Mogao bi da bude onaj niz hodnik ili onaj što vas gleda iz ogledala. Talentovan je, dobro izgleda, ima odličnu frizuru ali ne napreduje. Deluje kao da je bolji od ostalih a onda ‘bum!’ – tresnuo je na leđa i gleda gomilu kornjača kako dolaze do cilja preko njega.
Ne, nije on glup a nije ni nestručan, izgubljen, nesposoban da planira ili lošiji od prosečnog muškarca. Ima problem kao bilo ko u nekom periodu u životu. Sapliće se o sebe. Stavlja prepreke gde ih nikad nije bilo. Najkraće, sebi je najveći neprijatelj.
Ovde je sedam bombi koje mogu da vam eksplodiraju a ima ih još. Sedam može da bude i srećan broj naročito kad se koncentrišete pa izbegnete samopovređivanje. Pogledajte kako.

Odlaganje
Ne treba pogrešno da razumete, svi mi odlažemo ali treba da budete pametni i da se koncentrišete da biste znali kada je to dobro.
Za početak treba da shvatite šta znači malo vremena za određeni projekat. Poslednja noć nije i poslednji trenutak da napišete govor od 40 strana za ulagače ili strateški plan koji treba da se predstavi odboru direktora. Poslednji trenutak za ove slučajeve je mesec dana ranije. Veliki projekat će svakako imati mnogo sitnica koje će se skupljati vremenom i koje će morati da se uklope noć pre prezentacije ali postoje i one za koje će tad biti kasno. Naučite kada je koji slučaj.
Veliko odlaganje upućuje na raniju fazu koja je puna dosađivanja, tapkanja nogom i kijanja dok ne dođe odluka da nešto uradite. Zatim se uživa u odlaganju što često uključuje večernji rad na drugim projektima. Ovako se kombinuju odlaganje i rad na više projekata. Baš u stilu 21. veka. Posle uspešnog događaja nagrađuju sebe. To je period posle odlaganja i tada razmišljaju kako da još bolje odlože obaveze u budućnosti.
Ali za većinu zaposlenih, odlaganje je problem. Ne treba da se igrate dok ne dođete do visoko profesionalnog nivoa.

Bez previše činjenica
Ova bolest podrazumeva da pripremite određene činjenice da biste potvrdili nečiji stav na važnom sastanku. Tu činjenicu lako može da obori svako sa bar malo mozga i osobu koja je to smislila ostavi bez Blekberija.
Jednom se desilo na sastanku sa desetak kolega da je šef pitao šta da kažu advokatima iz osiguranja za planove sa kanalizacijom. To je potpuno izmišljena situacija pošto takvih pitanja nema na ozbiljnim sastancima.
I tako Lionard koji je zadužen za kanalizaciju u našoj firmi kaže: “Imamo najbolju kanalizaciju u celom bloku!” A predsedavajući pita da li može da upotrebi taj citat. Lionard odgovara: “Pa sad…” i tad počinje ponavljanje. A onda priznaje da su verovatno imali najbolju kanalizaciju oko 5 minuta prošlog februara. To je baš loš trenutak za Lionarda. To je suština.

Ne slušate
Morate da budete prilično bitni da ne biste morali da obraćate pažnju na to šta vam drugi govore. Na tome se radi decenijama.
Znam jednog momka iz strateškog planiranja. Zove se Haf. Upravo je stigao iz druge firme. Posle nedelju dana pošto je stigao, bio je na sastanku o napretku kompanije. Pričao je 20 minuta. Nije prekidao dok je predsedavajući otvoreno pokazivao nemir. Konačno je došao kraj. Onda se ispružio u stolici, počeo da kucka po Blekberiju, zamišljeno gledajući kroz prozor, sipao kafu i davao ostale očigledne znake da ne sluša.
Svi su ga posle toliko mrzeli da ga više nikad nisu pozvali na važan sastanak. Mnogi avioni su se srušili jer je pilot precizno pratio potpuno pogrešan plan. Slušajte. Razmislite. Postoje informacije koje su vam zaista potrebne.

Neiskrenost
Ne radi se o laganju već o čestim situacijama u kojima se plašite da kažete šefu nešto što ne želi da čuje.
Berkovic, prethodni šef prodaje je imao obavezu da izveštava o stanju svakog četvrtka na sastanku uprave. Problem je bio što se plašio da kaže kakva je prava situacija. Sve je predstavljao mnogo bolje. Kasnije bi šef finansija dao mnogo realniji izveštaj. Na kraju su zvali Berkovica a šef mu je rekao: “Dobro, hajde sad da čujemo gomilu laži o prodaji.” Berkovic se nije dugo zadržao na poslu. Koliko god da imate svakodnevnih problema na poslu i koliko god vam se čini da niste u mogućnosti da ih rešite, prvenstveno se podsetite ranijih teškoća koje ste uspešno savladali. To će vas ohrabriti i dati vam snagu da se suočite sa svim što je pred vama. Sebi ćete delovati bolje, snažnije i sposobnije a to je već odličan način da krenete dalje. Sve je mnogo bolje od laži. A i zadržaćete posao.

Preterana iskrenost
Svakako da Berkovic nije trebalo da kaže: “Ovo je najgori kvartal u istoriji i nema nam pomoći.” To bi bilo nepromišljeno i nepotrebno. Bolje bi bilo: “Trenutno imamo nerešenu situaciju u određenim segmentima poslovanja ali smatramo da ćemo je rešiti narednih nedelja”. Eto. Preneta je poruka i nikog nije zabolelo.
Vaši nadređeni moraju da znaju istinu osim kada neće koristiti ni njima ni poslu. Tada je najbolje da što lepše predstavite surovu realnost. Ipak, istina može da se uporedi i sa čokoladom: malo je pravo zadovoljstvo a previše može da bude smrtonosno. Pametan i samosvestan radnik će obavestiti šefa o opštim okvirima problema ali ga neće udaviti nepotrebnim informacijama.

Napad besa
Moj prvi šef je bila žena koja se ponašala vrlo ljubazno pre ručka ali je posle obavezno bila nervozna. Beti bi otišla na sastanak sa nekim vrlo moćnim ljudima i sedela tamo sa prilično neprijateljskom facom. Svi u sali bi je se plašili, uključujući predsedavajućeg. Kada bi progovorila, svi bi se pokorili njenoj volji jer su joj ideje bile odlične ali i sjajno predstavljene.
Kasnije je izgubila posao ali ne zbog kvaliteta rada već zbog toga što je bilo nemoguće reći bilo šta u njenoj blizini sa čim se ne slaže.
Sigurno da svako od nas ima mnogo razloga da bude ljut. Ali ako baš uvek zračite loše biće i mnogo onih koji će vam uzvraćati negativnm stavom. Što naravno nije pametno. Razvedrite se. Ili bar pametno ostavite svoju lošu karmu kod kuće.

Nepriznate zasluge – kriv šef
Ovo je baš problem. Mnogima je ovo nerešiva situacija. Naravno, potrebno vam je da šef jasno zaključi da dobro radite. To znači da radite tako da ste uvek priznati kao autor nečeg kvalitetnog i drugi vam to rado potvrđuju. Postizanje oba kriterijuma nikad nije lako. Takođe nikad ne želite da budete zapamćeni kao neko ko uzima zasluge za tuđ rad. Prema pravilu skromnosti, prihvatite zasluge od 70 odsto a ostatak poklonite.
A tu je i problem krivice. Pravi igrači je nikad ne izbegavaju kad je njihova. Velik problem za šefa je kad se postavite krajnje kukavički i pokušate da okrivite kolege.
Kako se snalazite sa zaslugama i krivicom je direktno povezano sa vašim odnosom sa šefom. Ako on želi da potvrdite da je zaslužan za nešto, udovoljite mu. Zato ste tu. Ako pokuša da izbegne krivicu, preuzmite je vi. Jedina osoba koja odlučuje o vašoj povišici je jedina koja mora da bude zadovoljna u oba slučaja.
Naravno, ako kolega pokuša da preuzme zasluge za vaš rad, napadnite svom snagom. Ovde se radi o poslovnoj strategiji, ne o štrikanju. Vaš (ne)uspeh je samo u vašim rukama.

Oceni članak

4.54