Poligon za hrabrost

Autor: Dalibor Porčić

Da li je prisustvo muškarca na porođaju svoje supruge modni trend ili istinska potreba?

Ova, vrlo diskutabilna tema, često je predmet rasprava i sukobljenih stavova. Kako muškaraca tako i žena. Ali, ako bacimo pogled u prošla vremena, videćemo da sve istorijske činjenice ukazuju na to da je porođaj bio događaj i doživljaj namenjen isključivo ženama. Pisani istorijski izvori govore nam da su osobe koje vode porođaj uvek bile starije i iskusnije žene – pa otuda i današnji naziv “babica”.
Međutim, još 1976.godine, započeta je velika akcija, koja je, zbog svog velikog cilja, poprimila oblike misije. Reč je o projektu “Baby Friendly Hospital”, čiji su predstavnici dugih 15 godina obilazili bolnice širom sveta i u tom periodu prikupljeno je 19.600 potpisa podrške programu bolnica iz 152 zemlje sveta. Program je počeo aktivno da se primenjuje 1991.godine u organizaciji UNICEF-a i Svetske zdravstvene organizacije. Prof dr Vejnović Tihomir, upravnik Zavoda za perinatologiju iz Novog Sada objašnjava ideju ove akcije: “Na početku realizacije ovog projekta, njegov osnovni cilj bio je da se humanizuje svaki odnos novorođenčeta prema majci. To se prvenstveno odnosi na boravak bebe sa majkom odmah nakon porođaja i u toku boravka u bolnici kao i na promovisanje dojenja. Pojave raznih alergijskih bolesti i bolesti imunog sistema kod dece s razlogom su povezani sa upotrebom industrijski dobijenog mleka za novorođenčad. Zbog toga, dojenje je ponovo istaknuto kao stvarna potreba i preporuka. Sledeći korak programa bio je tzv. “Mother Friendly” – deo koji preporučuje humaniji odnos prema majci – od strane bolničkog osoblja i okoline porodilje uopšte. Nakon ovoga, usledio je i tzv. “Family Friendly” – deo programa koji ima za cilj humaniji odnos novorođenčeta i majke sa celokupnom porodicom i prijateljima. U ovom programu se nudi i preporučuje ocu (ali i drugim članovima porodice i prijateljima) da prisustvuju porođaju. Tim činom, otac bi pomogao svojoj supruzi ali isto tako i babici, a svoje iskustvo obogatio ovim nesvakidašnjim događajem”. Svaki mladi muškarac koji nema ili ima vrlo malo iskustva o deci, treba vrlo dobro da razmisli o ovom postupku. Ne treba nepromišljeno donositi odluku da se po svaku cenu mora naći na porođaju. Ovo treba da razume i prihvati i vaša supruga, budući da većina muževa prisustvuje porođaju motivisana molbom svoje drage.
Na početku treba da se oboje zapitate – šta očekujete oboje od tog postupka? Koje su stvarne potrebe supruge za podrškom njenog muškarca? I šta vi, dragi muškarci, želite postići vašim prisustvom u porođajnoj sali? Ukoliko vam je za odgovore potrebno vremena da razmislite, sumnjam da će odgovori biti iskreni a vi spremni za njihovu realizaciju. Međutim, postoje parovi koji funkcionišu kao tim, gde partneri ne funkcionišu dobro jedno bez drugoga i gde bi ova vrsta podrške muškarca mogla stvarno da pomogne porodilji. Takav slučaj je zabeležen u Novom Sadu prošle godine, kod para koji je dugo čekao bebu i najzad je dobio uz pomoć veštačke oplodnje. Nažalost, i na sreću, borba za dete je do krajnjih granica spojila ovaj bračni par koji je savršeno delovao i u porođajnoj sali. Naravno, muškarac iz ove priče je godinama prolazio kroz sve faze trudnoće svoje supruge i dugo je edukovan po pitanju trudnoće i porođaja, tako da je, potpuno spreman, bio od koristi i svojoj supruzi i medicinskom osoblju.
Ovo je jedan slučaj prisustva oca na porođaju koje u Srbiji koji možemo svrstati u retkost. Ista je situacija na teritoriji cele Srbije. Dr Tasić Marija, specijalista akušer, šef porodilišta u Nišu, rekla nam je: “U Nišu skoro da nije bilo slučajeva prisustva oca na porođaju, niti je za tako nešto bilo mnogo zahteva. Naše porodilište može da vrši ovakvu vrstu porođaja jer smo tehnički opremljeni sa nekoliko zasebnih apartmana sa jednim krevetom i prostorom za prisustvo oca, uz ostalu medicinsku ekipu, ali do sada je samo jedan otac, po profesiji pilot, imao ovakvu želju i vrlo dobro je podneo celokupan porođaj svoje supruge. Primeri su vrlo, vrlo retki.”

Nije dovoljno samo biti smeo...
Ukoliko želite biti među prvima koji će videti vaše dete a pri tom biti od koristi supruzi, što pre počnite sa edukacijom i pripremama za ovaj događaj, koji će vam sigurno biti najveći od svih koje ste do sad imali. Ukoliko vaša supruga posećuje časove za trudnice, nije loše da se i vi nekada prošetate sa njom i saslušate savete stručnjaka. Redovno sa vašom suprugom odlazite na lekarske preglede kod ginekologa i pitajte sve što vas zanima. Takođe, brojna literatura u biblioteci i na internetu pomoći će vam da što lakše upoznate sve etape porođaja, a na vama je da procenite vašu ulogu u njemu. Na kraju, ali nipošto po važnosti, tu je i vaša supruga koja će vam biti vodilja u toku porođaja, jer kada porođaj počne, više nema mesta za vaše želje i zahteve, onda ste u službi bebe i zdravog porođaja. Potrudite se da budete od koristi a ne na smetnji.
Svaki otac koji želi ući u porođajnu salu mora biti provereno zdrav, uz medicinsku dokumentaciju o nalazima laboratorije. U razvijenim zemljama očevi prolaze i razne psihološke testove o njihovoj psihičkoj spremnosti za ovaj čin, ali kod nas to još nije praksa. Pozitivni rezultati ovakvih testova - kada je otac spreman za ovaj čin - mogu se pokazati neuspešnim pri samom činu porođaja, jer to što muškarac misli dok popunjava test nema mnogo veze sa stvarnim činom pred očima.

Hrabrost podrazumeva intelekt
Niti jedan test, niti stav muškarca ne mogu biti garancija da će muškarac uspešno podneti čin porođaja supruge i da će se nakon njega ponašati isto prema supruzi, u emotivnom, seksualnom ili bračnom odnosu. Mora se imati u vidu da će samo edukovani muškarci o ovoj temi sve scene porođaja shvatiti kao prirodu po kojoj opstajemo i još veći razlog za ljubav i poštovanje. Zabeleženi su slučajevi muškaraca koji su, nakon prisustva porođaju, potpuno prestali da svoju ženu doživljavaju kao ženu, zbog neprijatnih scena vezanih za porođaj. Kod ovih slučajeva, seksualni život partnera prestaje, što opet vodi u duboke probleme koji se teško i sporo rešavaju uz pomoć stručnjaka.
“Sigurno je da odnos muškarca prema svojoj supruzi nakon prisustva porođaju neće biti isti kao pre porođaja. Osnovni razlog za to jeste nedovojlna edukacija muškaraca po pitanju anatomije, fiziologije i drugih grana medicine vezanih za porođaj”, rekla je dr Tasić Marija iz Niša i dodala da se u Austriji insistira na prisustvu muškarca na porođaju, jer se smatra da će suprug, koji je video kroz šta sve prolazi žena u toku porođaja, mnogo više poštovati ženu i njen trud za dobijanje deteta.
Naravno, ovo su retki slučajevi pratećih problema i nikako nisu u prednosti nad onim pozitivnim, koji treba da vam budu podstrek da se jednog dana nađete u sali za porođaje. Ta odluka mora biti samo vaša i usmerena ka porođaju kao najlepšem trenutku vašeg života, jer vam donosi najveće bogatstvo koje čovek može imati. Svi porođajni bolovi, strahovi i problemi bukvalno nestaju čim se oglasi drago i čekano dete, i sve su oči tada uprte u njega. Plač male bebe izazvaće osmeh na vašem licu, jer je znak života, čijeg rađanja ste svedok.

Biti il’ ne biti?
Bombardovani svakakvim informacijama, verovatno ste u potpunom rascepu sa željama i mogućnostima, tako da nije na odmet poslušati mišljenja stručnjaka iz ove oblasti. Dr Marija Tasić, šef porodilišta Kliničkog Centra Niš smatra da muškarac treba da prisustvuje porođaju svoje supruge samo ako je to njegova odluka i želja. Naravno, on mora biti potpuno psihički i fizički spreman za taj čin. “S obzirom na iskustvo koje imam, kao specijalista ove oblasti, ja lično ne bih svom mužu dozvolila da prisustvuje mom porođaju, niti sam to učinila”, dodaje dr Marija Tasić. S druge strane, dr Madić Ivan iz porodilišta KBC Zemun kao muškarac priznaje: “Iako praksa prisustva očeva na porođaju još nije zaživela u našem porodilištu, jer se čeka završetak reno­viranja, smatram da su očevi dobrodošli u porođajnoj sali, ali samo u prvom delu porođaja. Muškarac može biti velika pomoć svojoj supruzi kako bi je smirivao i opuštao, pomagao joj pri disanju i pružanju psihološke podrške pre samog čina porođaja. Ali ne bih savetovao da otac prisustvuje samom činu pojavljivanja bebe, jer se nikada ne zna kako će muškarac reagovati na takvu scenu. Može doći do mučnine, padanja u nesvest i drugih neprijatnosti, koje ne idu u korist dobrog porođaja”.
Na pitanje šta on kao specijalista smatra, da li treba očevi da prisustvuju porođaju, prof. dr Vejnović Tihomir iz KC Vojvodina, odgovorio je:
“Ja sam više protiv nego za, jer to nije bezazleno prisustvo koje se poredi sa prisustvom bilo kojoj drugoj hirurškoj intervenciji. To je vrlo zahtevan postupak koji mora obuhvatiti samo stručnjake i tu nema mesta za laike, koji sa vrlo malo znanja ulaze u porođajne sale. Prvenstveno preporučujem edukaciju a zatim ulazak u salu. Budući da procenat prisustva očeva na porođaju u Evropi iznosi 5-10%, vreme će pokazati da li je to dobro ili ne”.

Cena podrške
U klinikama u Beogradu prisustvo oca na porođaju se uglavnom naplaćuje, dok su inostranstvu ove usluge skoro svuda besplatne, a negde se podrazumeva i borovak oca u bolnici. Cene za prisustvo­vanje porođaju kod nas su različite, od oko 2.000 dinara u Zvezdari, 6.000 dinara u Višegradskoj do 15.000 dinara u Narodnom frontu. Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je za medije da je većina porodilišta pravljena s velikim kapacitetima i da postoje uslovi za organizaciju prisustva očeva. “Prisustvo oca je značajno i za majku i za bebu i mislim da je to civilizacij­ska stvar. Sve više očeva će doživljavati to kao potpu­no normalnu stvar, da bude prisutno kad njihova deca dolaze na svet”, kaže on. Prisustvo očeva takođe smanju­je mogućnost manipulacija sa bebom. Međutim, u Srbiji postoji 58 porodilišta, ali program prisustva očeva porođaju ne posto­ji svuda i nije dovoljno regulisan.