Ekološko odbrojavanje

Lifestyle

Relja Božić

1 of 1

Neka predstojeća godina bude prilika da usvojite naših 45 jednostavnih saveta za zdraviju životnu sredinu

Svi odjednom pričaju o ekologiji. U jednoj reklami za pivo, dok glumci igraju fudbal i natenane spremaju roštilj, ispijajući njima najdražu tečnost, spiker izgovara tekst sledećeg sadržaja: “Muškarci žrtvuju svoje slobodno vreme za dobrobit čovečanstva, rešavajući globalne probleme”, na šta se nadovezuje jedan od “jelena”: “Zato ove godine moramo da zasadimo toliko i toliko posto više hmelja i ječma”. Pitam se samo, ko smo to “MI”? Da li čekamo da sve probleme rešava država ili ćemo zaista konačno stvar preuzeti u svoje ruke!?
Stara je mudrost da za sve što dobijemo, moramo nešto i da damo. Zato mudri i nastoje da više uzimaju nego što daju. Pametni, a bezobrazni. Ali, često ni “MI“, zasenjeni onim što smo dobili, ne vidimo jasno šta to moramo da damo.
Svi pričaju o klimatskim promenama, određuju kvalitet današnjeg života i predviđaju budućnost, preteći apokalipsom. Retorika političara je obojena zabrinutošću za ekološke probleme. Koriste to kao mamac za slepoverujuće birače. Fenomen “svakog čuda tri dana dosta“ važi i u ovoj oblasti. Javnost je isuviše kratkotrajno zainteresovana za ove probleme. Zato, kao pojedincima, ostaje nam da pozitivno utičemo jedni na druge ličnim primerom. Jer, uloga pojedinca u zaustavljanju klimatskih promena jeste pitanje sadašnjosti. Svi su ljudi obdareni razumom i oni najbolje znaju šta je u njihovom interesu. Međutim da bi nam i budućnost bila lepa i ekološki čista, čovek mora da razmišlja futuristički o izlazu iz stanja krize. To je pitanje mišljenja o vizionarskoj realnosti budućnosti i akciji sadašnjosti. Novi ugao gledanja na klimatske promene podrazumeva uspostavljanje koncepta odustajanja od eksploatacije prirode, koji obuhvata učestvovanje i komunikaciju. Umesto glave u pesku, sijalica iznad te iste glave, mora da učini da svako od nas doprinese smanjenju klimatskih promena. Da li vam se na spomen reči sneg u toj istoj glavi javlja slika beline u parku i na ulicama? Koliko je samo nekada snega bilo za vreme novogodišnjih praznika! Nije ni čudo što se deca sve manje igraju napolju već se zadovoljavaju “virtuelnim snegom“. Angažovanje svih je preduslov za smisleno delovanje jer svi delimo istu sudbinu.
Evo 45 primera kako svako od nas može da utiče na klimatske promene i svojim rešenjem predupredi rušenje...

OKOLINA
1. Kupujte lokalno proizvedenu hranu (pijaca je najbolje mesto).
2. Kupujte više svežu, a manje zamrznutu hranu.
3. Tražite od fabrika iz vaših mesta, posebno termoelektrane na ugalj da javno prikažu planove kako će smanjiti emitovanje štetnih gasova (i naravno redovno ih kontrolišite da li sprovode to u delo).
4. Zasadite, kao novogodišnji doprinos bar jedno drvo ako ste iz grada.
5. Ne sadite zimzeleno drvo sa južne strane vaše kuće. Zimi grane mogu da zaklone tada tako značajne zrake sunca koji mogu dodatno da vas zgreju.
6. Zasadite žbuniće na stopu od zida vaše kuće kako biste stvorili živi zid koji će sprečiti da hladan vazduh prodire kroz sitne pukotine na zidu.
7. Reciklirajte i izbegavajte nepotrebnu ambalažu.
8. Kupujte proizvode upakovane u ambalaži koja može biti reciklirana (papir, stara hartija, aluminijumske boce).
9. U prodavnici uzmite jednu kesu, napunite je do vrha, pa tek onda i drugu. Ne duplirajte kese, bez obzira na to što su besplatne.
10. Ukoliko đubre skupljate u plastičnim kesama, ne odlažite ih u kontejner dok ih ne napunite.

U KUĆI
11. Ne držite uključeno svetlo u sobi u kojoj ne boravite.
12. Ugradite senzore koji automatski isključuju svetlo kada u prostoriji nema nikoga.
13. Koristite dnevnu svetlost!
14. Sačuvajte energiju u vašem stanu, obavezno proverite izolaciju (ali se ne zatvarajte, kako nam to naši premudri političari preporučuju). Ušteda energije ide i do 30 odsto.
15. Ako tražite komfor, a istovremeno želite da uštedite energiju i rešite se problema sa toplotnom i zvučnom izolacijom kao i problema vlage, koristite termoizolacione sisteme.
16. Ako imate stan na desetom spratu, sigurno nećete finansirati zamenu fasade na celom objektu. Termoizolacionim sistemima sa gips kartonskim pločama i termoizolacijom za unutrašnje oblaganje fasadnih zidova, može se poboljšati termoizolacija čak 7,5 puta i uštedeti velika količina energije. Osim toplotne, postiže se i poboljšanje zvučne izolacije oko 15 decibela.
17. Zimi sklonite roletne i pustite da sunčevi zraci ugreju vaš dom.
18. Noću ili kada u kući nema nikoga, snizite temperaturu u termostatu.
19. Koristite mikrorernu, jer troši i do 70 odsto manje energije od obične. Takođe je efikasnije da koristite ekspres lonac. Ukoliko ste tradicionalista, onda makar stavljajte poklopac.
20. Uobičajene sijalice zamenite kompaktnim i fluorescentnim. Jesu skuplje, ali traju i do 13 puta duže (nije reklama).
21. Uvek ali uvek napunite bubanj mašine za veš ili sudove!
22. Veš i sudove perite u toploj ili hladnoj, ali ne i vreloj vodi.
23. Postavite tzv. atomizere za vodu na slavinu (imaju funkciju tuša). Tako se potrošnja vode smanjuje za 50 odsto.
24. Uvek ali uvek isključite monitore računara i televizore kada ih ne koristite.
25. Štedite vruću vodu i redukujte korišćenje rashladnih uređaja a kada ih koristite redovno ih servisirajte i menjajte filtere.
26. Vreme je i da zamenite dvadeset godina stare frižidere. Tako ćete emisiju gasova CO2 smanjiti za tonu a i račun za struju će biti znatno manji.
27. Ne zaboravite – piti flaširanu (falširanu) vodu NIJE obavezno zdravije, ali je pomodnije znatno skuplje i po okolinu neuporedivo štetnije.
28. Ako ste već stalno u pokretu i flaširana voda vam je jedini izvor onda se potrudite da ne bude po onoj – “prvo voda u boci, onda boca u vodi”.

EKO VOZAČ
29. Akcijom doprinesite da se saobraćaj u vašem mestu sistemski reši, tako da što manje zagađuje vazduh.
30. Upitajte se kakav je kvalitet goriva u vašem automobilu i da li su gume uvek dobre (posebno pritisak). Po životnu sredinu nema nevinih prevoznih sredstava, osim bicikla (ukoliko ne vozite po travi), čamaca na vesla, jedrilica u vazduhu.
31. Vozite sporije. Agresivna vožnja ne samo da povećava potrošnju goriva već izaziva stres i brojne saobraćajne nesreće.
32. Postepeno povećavajte i smanjujte brzinu. Nagli start kao i kočenje povećava potrošnju goriva i do 50 odsto.
33. Uvek je bolje da iz usporene vožnje ubrzate nego da se zaletite, zaustavite pa ponovo krenete od nule.
34. Da li ste znali da na svakih 5 km/h brže vožnje od 100 km/h, plaćate i dodatnih 20 dinara za litar!?
35. Savremeni automobili omogućavaju da i na niskim temperaturama odmah krenete. Ne morate više da držite uključen motor dok čistite sneg sa i oko kola.
36. Održavajte vožnju konstantnom i prilagođavajte brzinu. Koristite “zeleni talas” da bi nam i priroda bila zelena.
37. Razmislite o mogućnosti promene radnog mesta kako bi ono bilo što bliže vašem domu. Tako biste izbegli nesnosne gužve u saobraćaju, a i za vas i okolinu je zdravije kada pešačite.
38. Ako vam ne smeta koristite gradski prevoz ili taksi.
39. Povezite kolima komšiju ili komšinicu ukoliko svi idete u istom smeru.
40. Izvadite iz gepeka sve što vam je nepotrebno. Otarasite se tereta, tako ni vi nećete biti na teretu prirodi.

EKOLOŠKA NOVA GODINA
41. Okupite što više prijatelja na jednom mestu.
42. Koristite staklene, a ne plastične ukrase.
43. Ove godine kupite i okitite veštačku jelku ili jelu sa busenom!
44. Kritikujte svakoga ko prodaje jelke na “divlje”!
45. Pričajte sa svojim prijateljima i budite usnulu ekološku svest!

I kada se sve sumira, zarad budućnosti sa svojim predvidivim i nepredvidivim trendovima, gde neki vide mogućnost apokalipse, ipak verujemo da će ljudski razum na vreme ispuniti svoju jedinu funkciju (shvatiti) i prevladati takva predviđanja. Kažu imamo još pet (ironije li – svaka plastična ambalaža ima oznaku PET) minuta da uspostavimo mir s prirodom.
Zato u Novoj godini budite i vi lično deo rešenja!

Oceni članak

1.00