Zdravlje iz mora

Bez obzira na to da li ste plivač ili neplivač, da li ste tip ili riba, ostavite sve po strani i poručite pravu hranu

More. Ne postoji apsolutno ni jedna stvar vezana za more a da ne asocira na mir, odmor i relaksaciju. I stvarno bosonoge šetnje dugim peščanim plažama, zvuci talasa koji zapljuskuju obalu i specifičan miris svežine mora će svakoga naterati da zaboravi ono zbog čega je i došao na odmor. Ipak, more u životu svakoga od nas znači mnogo više. Ili bolje reći u ishrani svakoga od nas znači mnogo više. U tim vodenim pro­stranstvima se nalazi izvor sigurno najkvalitetnijih namirnica koje čovek može imati u svojoj ishrani. Nesreća je u tome što ih čovek po svom starom dobrom pravilu ne koristi, ili ih bar ne koristi u onoj meri u kojoj bi trebalo. U narednim redovima ćemo pokušati da vas podsetimo, pa možda pomalo prijateljski i ubedimo zašto bi od danas trebalo da u svom jelovniku imate više morske hrane.

RIBE
Ne brinite, ovde ne govorimo o horoskopskom znaku Riba i Rakova a nećemo vas ni zamarati njihovom komplikovanom biologijom, pode­la­ma i vrstama. Govorićemo o konkretnim pozi­tivnim zdravstvenim efektima morske ribe na vaše zdravlje. To je mnogo pouzdanije nego bilo koji horoskop.
PROTEINI
Proteini koje ćete pronaći u ribi su punovredni. Znači da su identičnog kvaliteta onim protei­ni­ma iz mesa i sadrže sve neophodne amino kiseline. Važna razlika je ipak u tome što za razliku od mesa i mesnih proizvoda u svom sastavu ne sadrže zasićene masne kiseline. Za ovim zasićenim masnim kiselinama je odavno raspisana poternica u pravilnoj ishrani i terete se za brojna oboljenja.
RIBLJA ULJA
Siguran sam da je mnogima prva asocijacija za riblje ulje odvratan ukus. Ipak, verujte gledajući pod nu­tricionističkom lupom taj trenutak odvratnosti je i te kako vredan. Riblja ulja su izuzetno korisna kao odličan zaštitnik ali i ublažavaju simptome nekih hroničnih oboljenja kao što su artritis, ateroskleroza i probleme sa krvnim sudovima. Ono što najviše izdvaja riblja ulja od ostalih masnoća je njihov unikatan sadržaj velike količine visoko nezasićenih masnih kiselina kao i nekih masnih kiselina sa specifičnim brojem ugljenika u njihovom lancu.
OMEGA-3 MASNE KISELINE
Omega-3 masne kiseline su porodica polinezasićenih masnih kiselina. U ljudskoj ishrani su važna sledeća tri oblika: linolna kiselina (ALA), eikozapentaenska (EPA) i dokozaheksaenska kiselina (DHA). Morska hrana predstavlja do­bar izvor eikozapentaenska (EPA), i dokozahe­ksaenska kiselina. Nakon ove kratke i neop­hod­ne biohemijske beleške dola­zimo do pitanja: Zašto su omega-3 masne kiseline važne za dobro zdravlje? Nakon brojnih studija došlo se do brojnih jasnih zaključaka. 
Ove masne kiseline sprečavaju organizam da preterano prizvodi eikosanoide, familiju biološki aktivnih jedinjenja sličnih hormonima koje u povećanoj količini doprinose artritisu, astmi, srčanim oboljenjima, šlogu i brojnim srodnim oboljenjima. Omega-3 masne kiseline se ponašaju kao antagonisti sinteze eikosanoida i time smanjujući njegovu produkciju. Zbog to­ga ishrana morskom hranom koja je dobro us­kla­đe­na sa biljnim namirnicama se smatra efi­kas­nom u borbi sa zdravstvenim proble­mima.
Omega-3 masne kiseline direktno utiču na rav­notežu nekih komponenti u krvi kao što su li­po­proteini, smanjujući nivo lipoproteina male gu­stine (LDL) i lipoproteina veoma male gusti­ne (VLDL) koji doprinose taloženju holesterola na zidove arterija. Omega-3 masne kiseline takođe doprinose sniženju nivoa triglicerida, još jedne vrste masnoće zaslužne za srčana oboljenja.
Na kraju, preostaje samo još da dodamo da omega-3 masne kiseline mogu biti od velike po­moći kod astme, artritisa, dijabetesa, mul­ti­pleks skleroze, hipertenzije, migrenskih gla­vo­bolja, kancera i nekih oboljenja bubrega.
ŠKOLJKE I RAKOVI
Danas su prisutne u gotovo svim kuhinjama sveta. Neki od predstavnika iz ove grupe se sma­traju prestižnom hranom. Svoje oboža­va­oce pronalaze među onima koji vole razno­vrsnost i različite načine za pripremu. Za sve njih se ipak može reći da se veoma lako pripremaju, a što je najvaž­nije obiluju odličnim ukusom i mineralima.
ALGE
Upotreba algi se dosta stidljivo zahvaljujući makrobiotici pojavila u ishrani ljudi. Njihovoj rasprostranjenijoj upotrebi je doprinela i sve veća dostupnost. Ovo morsko povrće ili poz­natije pod imenom morska trava su u osnovi primitivni organizmi. U nekim istočnjačkim zemljama imaju veoma dugu istoriju u koriš­ćenju. Najlakše razlikuju po boji. Smatra se da može biti od najveće koristi u zaštiti od kan­cera. Među Japancima koji svakodnevno jedu neki od oblika ove trave zabeležen je drastično manji broj obolelih od kancera nego kod Ame­ri­kanaca. Pored toga japanski naučnici su uspeli da izdvoje nekoliko polisaharida, među njima i fukodin za koji se smatra da ima anti­kance­roz­no dejstvo. Brojna istraživanja tek predstoje a do tada će za mnoge ova hrana biti čista egzotika.
Kitosan (chitosan)
Ovaj proizvod poznat i pod ime­nom “blokator masti” je svojom pojavom napravio veliku revo­lu­ciju i u jednom trenutku se sma­tralo da je lek protiv gojaznosti konač­no pronađen. Kitosan je inače derivat hitina - polisaharid koji je dobijen iz skeleta ljuskara. Ovaj polimer je pokazao veliki kapacitet u vezi­va­nju masnoća pa se kao takav ko­risti kao do­da­tak u ishrani. Na taj način mo­le­kule masti u digestivnom traktu čini većim nego što mogu da se apsorbuju i tako se kao višak izbacuju stolicom. U praksi se sve ovo po­kazalo kao vrlo neefi­kas­no oružje. Prven­stveno zato što se na ovaj način reme­tila resorpcija vita­mi­na rastvorljivih u masti (vitamini A, D, E i K). Takođe, većim uno­som masti, za­hteva je i duži boravak u toaletu. Preporuka kojom bi se to izbeglo je bila da se u ishrani smanji količina ma­sti. Nameće se logično pitanje: ako se u ishrani smanji unos masti, zašto bi se onda koristio ovaj proizvod?
MORSKA SO
Morska so je dobijena isparavanjem morske vode i ima veoma široku primenu. Sadrži od­li­čan balans kalijuma i natrijuma, dok obična so u svom sastavu sadrži čist natrijum. Zbog toga se naročito preporučuje svima čija ishrana obiluje natrijumom koji ima za posledicu neku od smrtnih bolesti kao što su visok krvni pri­tisak, kardiovaskularna oboljenja, šlog i kancer. U ishrani je značajna i zbog prirodnog sadržaja joda, koji se običnom natrijum hloridu dodaje. Jod iako je potreban organizmu u veoma malim količinama ima izuzetno važnu ulogu za šti­tas­tu žlezdu a samim tim i metabolizam. Za one koje strahuju od alergije na jod i ostale radiokontrastne materijale koje se koriste u pojedinim dijagnostičkim procedurama zbog alergije na ribu i školjke mogu da odahnu jer ove aler­gije nisu u vezi. To znači da ukoliko ste alergični na ribu ili školjke nemate razloga za brigu zbog eventualne reakcije sa radiokontrastnim materijalima ili jodom