Februar 2012
Da li znate šta je sindrom šlaufa?
1 of 1
Salo oko struka nije samo estetski problem...
Često predstavlja ozbiljno zdravstveno upozorenje
Pre nego što sam u novinama čitao o ovom istraživanju, doživeo sam upozorenje uživo. Bilo je to moje prve zime na fakultetu, na lekarskom pregledu na kraju prvog semestra. Skinuo sam majicu u ordinaciji i tek tada primetio kako je nekoliko kilograma koje sam nabacio zbog stresa od prvih ispita, formiralo priličan šlauf oko struka. Doktor je takođe mislio da to baš i nije bezazleno. “Moraš da pripaziš na to.”, rekao mi, raspitujući se o naslednom faktoru gojaznosti u mojoj porodici. “Osim što utiče na držanje, može da bude i znak većih problema.”
Na moju sreću, ti problemi još nisu nastupili. Moja škemba obično nestane posle intenzivnog “letnjeg programa” bicikla i plivanja. Premda, uvek me zainteresuju tekstovi o ovoj temi, poput ovog primera iz američkog izdanja MH:
“Salo oko struka pojava je koja je neraskidivo je povezana sa podmuklom vrstom raka. U pitanju je non-Hodžginov limfom, a od gomile tumora koje napadaju muškarce ovaj je možda i najopasniji. Podmukao je jer su ćelije koje se zloćudno promene limfociti, bela krvna zrnca, deo imunološkog sistema sa zadatkom da štite od bolesti.
PRE TRIDESETAK GODINA NON-HODŽKINOV LIMFOM bio je redak oblik raka. Danas je to šesta najčešća zloćudna bolest među američkim muškarcima. (Hodžkinov limfom, kod kojeg specifičan tip limfocita podivlja i pretvori se u rak, i dalje ostaje relativno retka bolest.) Danas od njega u SAD umire dvaput više ljudi nego od melanoma.
“Stope u SAD svake godine rastu tri do četiri odsto”, kaže dr Kristin Skibola, naučnica sa Univerziteta Kalifornija i Škole javnog zdravlja na Berkliju. “SAD, Evropa i Australija imaju najviše stope na svetu.” To znači da će i Srbiju uskoro uhvatiti taj trend. Ili bolje reći, možda već jeste. Osim što mi nemamo dovoljno lokalnih podataka koji bi nas ubedili u vezu između sala oko struka i smrtonosne bolesti. Iskreno, zar vam u aktuelnoj konstelaciji zdravstva u našoj zemlji ne deluje idealistički ideja pregleda kod interniste koja uključuje i merenje obima struka zbog mogućeg rizika od raka?
Šta bi moglo uzrokovati alarmantan uspon koji nas navodi da non-Hodžkinov limfom smatramo nadolazećom epidemijom? Teorije su različite, možda su krivi pesticidi, možda stres, sida ili opasni virusi, ali nijedna nije na svetlo dana izvukla jedan očigledan uzrok.
“Nešto se na svetu promenilo i izazvalo takav, zaista ogroman, porast broja slučajeva limfoma među opštom populacijom”, kaže dr Patriša Hartg sa Američkog nacionalnog instituta za rak u svom izveštaju u časopisu Journal of the National Cancer Institute. “Sve je prilično tajanstveno.”
A takvi su bili i rezultati istraživanja i drugih naučnika, sve dok šačica njih nije postavila ključno pitanje: šta ako to «nešto» nije hemijska stvar ili zaraza, nego možda tako jednostavan činilac, toliko očigledan, da smo ga možda potpuno prevideli? Sudeći prema geografskoj rasprostranjenosti i tajmingu pojave non-Hodžkinovog limfoma, dr Kristin Skibola i drugi stručnjaci sad sumnjaju da je deo odgovora možda bio bukvalno ispred nosa: širenje muškog struka.
Iako su naučnici tek pre nekoliko godina počeli ozbiljno da istražiju povezanost težine i limfoma, rana otkrića su vredna pažnje. Studija Američkog nacionalnog instituta za rak iz 2005. uporedila je 1321 1057 nasumično odabranih ljudi. Vrlo brzo, veza je počela da bude krajnje očigledna: ljudi koji imaju patološki bolesnu telesnu težinu bili su dvostruko više skloni da razviju najčešći oblik non-Hodžkinovog limfoma, difuznu formu, u poređenju s vršnjacima normalne težine.
Rezultati sličnog istraživanja objavljeni su i u British Journal of Cancer. Konkretno istraživanje obuhvatilo je 699 obolelih od limfoma i 914 zdravih, uporedivih ispitanika, i pokazalo se da je kod osoba s indeksom telesne mase (BMI) većim od 30, čak 90 odsto veći rizik od pojave bolesti (zdrav BMI je onaj manji od 25, osobe s indeksom 26-30 imaju višak kilograma, dok su one kojima je BMI iznad 30 gojazne.) U oba istraživanja muškarci su bili izloženi većem riziku od žena.
“Počinju da se prikupljaju podaci”, kaže dr Džejms Kerhan, lekar, profesor epidemiologije na klinici Mejo i glavni autor tog istraživanja. “Gojaznost bi mogla biti veza sa non-Hodžkinovim limfomom.”
Evo kako smo mi muškarci izloženiji ovoj okrutnoj bolesti: Ako je samo težina katalizator za rak, zašto su onda, čudili su se naučnici, muškarci izloženi većem riziku od oboljevanja od non-Hodžkinovog limfoma, u poređenju sa ženama jednakog BMI? Salo je salo, bez obzira na to oko čijeg se tela gomila, zar ne?
Zapravo, masno tkivo više je ili manje opasno, u zavisnosti od toga gde se nalazi. A kod momaka se nakuplja na najgorem mogućem mestu. “Muškarci obično imaju više masti oko stomaka”, kaže dr Kristin Skibola, koja je bila među autorima britanskog istraživanja, “i to bi moglo da doprinese većem riziku od dobijanja limfoma.”
Trbušno salo već je poznato kao činilac rizika za koronarnu i šećernu bolest, a dr K. Skibola misli da će jednom, kad buduće studije u obzir uzmu obim struka, povezanost s limfomom biti očigledna, kao škembe koje se preliva preko kupaćih. “Mislim da bi zaista trebalo da koristimo obim struka, a ne BMI u istraživanjima, s obzirom na to da je visceralno masno tkivo verovatno bolji pokazatelj rizika.”
Naučnici ne znaju kako tačno – ako uopšte – trbušno salo direktno uzrokuje limfom. Ali, jedna je mogućnost, tvrdi Skibola, da upalne čestice zvane citokini, kad ih u telo otpusti trbušno masno tkivo, mogu da pokrenu niz događaja koji na kraju dovode do rasta tumora. Citokini, kaže ona, mogu da povećaju proizvodnju i preživljavanje B-limfocita imunološkog sistema. “A ako jedna od B-ćelija ima grešku u DNK, to bi potencijalno moglo da poveća verovatnoću da od nje nastane rak”, objašnjava. “Mnogo se toga dešava s masnim tkivom što može da utiče na celo telo, a ne samo na organe koji su u blizini.”
A možda naše salo stvara limfom na potpuno drugi način. Dr Kerhan kaže da, uprkos tome što ne znamo mehanizam koji povezuje limfom sa gojaznošću, višak masnog tkiva može da izazove potencijalno opasan pomak u hormonskoj ravnoteži organizma. “Jedna je mogućnost da je kod ljudi s višim nivoima činioca rasta insulina, veći rizik od oboljevanja od raka”, kaže. “A to bi moglo da ima veze i s non-Hodžkinovim limfomom.”
I još važnije: zašto nam fit način života pomaže da ne budemo žrtve Razmišljajući o ovoj temi i surfujući internetom u potrazi za podacima koji bi potkrepili ovaj tekst naišao sam na citat iz knjige Lensa Armstrong, bicikliste i heroja. Knjiga nosi naziv It’s Not about a Bike: My Jouney Back to Life (Nije reč o biciklu: moje putovanje i povratak u život). Ova knjiga na žalost nije prevedena na srpski, ali citat govori univerzalnim jezikom. “Nakon oporavka, jedino sam želeo da se što pre vratim vožnji bicikla. Jedino kada sam u akciji, kada se bavim sportom osećam se dovoljno jak, skoro neuništiv”.
Razmislite o tome koliko fizičke aktivnosti ima u vašoj dnevnoj rutini. Nije nikakav izgovor to što imate dobar metabolizam. Trbušno salo se vrlo lako nagomila, a tako teško uklanja. Ukoliko tražite dodatnu motivaciju, uzmite samo u obzir nasumično obavljen pregled trbuha o kojem je izašao članak u Journal of Applied Physiology. Naučnici su na osnovu CT snimaka ispitivali koliko se promeni količina visceralnog masnog tkiva kod gojaznih ljudi koji veći deo dana provode sedeći, a zatim i kod onih koji se podvrgnu čestom, intenzivnom telesnom vežbanju. Ispitanici koji su sedeli dobili su 8,6 odsto više trbušnog sala, a ljudi koji su se znojili izgubili su 6,9 procenata svog.
Ipak, to je hvale vredno znojenje, prevashodno zato što može da pomogne više nego bilo šta drugo u zaštiti od non-Hodžkinovog limfoma. U kanadskom istraživanju, objavljenom u časopisu American Journal of Epidemiology, više od 4000 Kanađana anketirano je o navikama vežbanja, među kojima je bilo 1030 ljudi s non-Hodžkinovim limfomom. Rezultat: redovno vežbanje imalo je merljiv zaštitni učinak protiv raka.
Opšta preporuka bi bila 30 minuta umerene fizičke aktivnosti, otprilike pet puta nedeljno. Ovo može da deluje kao zahtevno u sklopu svih svakodnevnih obaveza, ali eksperti nas uveravaju da je veoma delotvorno u prevenciji rizika od smrtonosne bolesti. U američkom izdanju Men’s Healtha magistar nauka Mari DeMeles, izvršna direktorka odseka za dokazivanje rizika Centra za prevenciju i kontrolu hroničnih bolesti u kanadskoj Otavi kaže: “Kod muškaraca to izgleda dovodi do smanjenja rizika za otprilike 20 odsto.”
Uz više truda, smanjenje doseže 25 odsto. Nije poznato da li vežbanje smanjuje rizik od non-Hodžkinovog limfoma direktno – tako što topi naslage sala na stomaku – ili to čini na neki drugi način. “Mislimo da vežbanje možda podstiče imuni sistem”, kaže M. DeMeles. “Isto tako, znamo da vežbanje utiče na nivoe hormona, pa je moguće da nivo hormona i imunološki odgovor zajedno utiču na rizik od obolevanja od raka. Ipak, ostaje da ove pretpostavke tek treba u potpunosti istražiti.”
Ono što je iz istraživanja jasno jeste da je ovo možda prvi rak koji baš direktno uzrokuje naša lenjost i nedostatak motivacije. Pre svega, našu nesposobnost da kažemo “Ne!” brzoj hrani i nezdravom načinu života. Kakvi geni, kakvi pesticidi, kakvo zračenje? Naša neumerenost je naš osnovni problem. I, na neki način, to su dobre vesti, s obzirom na to da je sredstvo protiv bolesti – manje hrane, više aktivnosti – na raspolaganju baš svakom muškarcu na planeti.
“Ako tako sagledamo stvari”, kaže dr Kerhan, “mislim da smo dobili samo još jedan dodatni razlog da kontrolišemo svoju težinu.”
Čvorište bolesti
Stalno natečeni limfni čvorovi na vratu, ispod pazuha ili na preponama najčešći su simptom non-Hodžkinovog limfoma, ali i desetak drugih bolesti. Ipak, čvorovi kod limfoma malo se razlikuju. “Gumasti su i čvrsti, a kod infekcija su mekani i nežni”, kaže dr Stiven Ansel, hematolog s klinike Mejo. Još šest signala da kvrge nisu nimalo bezazlene:
Učestalo znojenje noću, verovatno je rezultat prevelikog stvaranja upalnih čestica koje se zovu citokini
Smanjen apetit i neobjašnjiv gubitak težine – pogotovo ako izgubite više od 10 odsto težine u manje od pola godine. To se događa jer tumor krade hranu koja je potrebna telu
Crvenilo i svrab pojedinih delova kože, bilo gde na telu – nastaje zbog preteranog nakupljanja belih krvnih ćelija (limfocita) ispod kože
Bolovi u grudima, ispod grudne kože nastaju jer limfom prodire u timus, žlezdu u grudima koja proizvodi bela krvna zrnca
Kratak dah i kašalj nastaju kao rezultat povećanja limfnih čvorova u grudima koji pritiskaju disajne puteve
Učestali bolovi, oticanje i nadutost u stomaku, koje uzrokuje gomilanje tumora oko creva i pritiskanje okolnih tkiva
Oceni članak
Pošalji prijatelju
Verzija za štampu
Rss
share
9 najposecenijih
FOTOGALERIJE
ANKETA
Koliko ste se kilograma ugojili tokom praznika?
VAŠI KOMENTARI
- David