Sportsko vaspitanje

Vaš pristup u pogledu fizičkog razvoja deteta može uticati na njega u godinama koje dolaze. Potrudite se da utičete kako valja.

Kada je reč o vaspitanju dece, svako ima svoje mišljenje. Ipak, postoji jedna stvar oko koje se svi slažu, a to je da je veoma važno kod dece na vreme razviti zdrave sportske navike. Podsticati dete na bavljenje sportom je nešto što psiholozi i pedagozi apsolutno odobravaju. Međutim, i pored svih pozitivnih strana sporta, ne treba izgubiti iz vida da sportska aktivnost koja ne odgovara detetu može da ugrozi njegovo zdravlje. Nekada je dete previše malo ili nedovoljno motorički spremno, a nekada prosto nije talentovano pa ne može da ispuni zahteve koji se pred njega postavljaju. Kako biste pronašli pravi balans između pozitivnog učinka treninga kod klinaca i nepotrebnog forsiranja, pročitajte ove savete koje su psiholozi, pedagozi i profesionalne atlete sakupili tokom akcije za borbu protiv gojaznosti Men`s Health FitSchools, koju je pokrenulo američko izdanje MH.
“Tokom mog odrastanja, moja prva ljubav nije bila košarka”, otkrio je Tajson Čendler, zvezda NBA. “Bila je to vožnja bicikla”. Upravo je ta aktivnost, objasnio je Čendler, kod njega izaz­vala strast prema fizičkoj aktivnosti, što je na kraju rezultiralo njegovim uspesima “pod obručima” (zajedno sa vrtoglavim porastom njegove visine, naravno). To je isti nivo strasti kojim Čendler pokušava da inspiriše decu tokom FitSchools akcije, sa ciljem da pokaže deci koliko fizička aktivnost može da bude zabavna. Vi možete (i treba da) primenite isti princip kod kuće. “Uživanje vaše dece u fizič­kim aktivnostima je ključ za njihovo dobro zdravlje tokom života”, kaže FitSchool savetnik i kondicioni trener Džim Liston. Pročitajte ovih pet novih saveta o pravilima dečjeg fitne­sa i nadoknadite ono što deca propuštaju zbog loše organizovanih časova fizičkog u školi.

1 Ne upoređujte svoju decu sa drugom decom
Ako se vaš šestogodišnjak “zalepi” za stolicu, to ne znači da on nikada neće postati talentovan sportista. “Deca razvijaju koordinacione sposob­nosti za trčanje, hvatanje i bacanje u razli­či­tim stupnjevima razvoja”, kaže Liston. “Prob­lem nastaje kada se od njih zahteva da se takmiče na određenom nivou samo na osnovu njihovih godina”. Kao rezultat toga, dete koje se razvija sporije od proseka možda nikada neće imati šansu da se nadmeće sa svojim vršnjacima.
Razmislite o tome na ovaj način: Kada dete uči da čita, ono ne čita odmah Rat i Mir. Ono počinje sa slovima i rečima pre nego što pređe na rečenice i priče. Jednostvano ne postoji drugi put. Isto je i sa sportskim veštinama: “Ako dete pokušava da uhvati loptu dok trči, pre nego što nauči da je hvata u miru, ono neće imati dovoljno veština da bude uspešno”, kaže Liston. “Nažalost, mnogi roditelji i treneri misle da je za dete najbolje da ide težim putem, iako se tajna krije u lakšim i jednostavnijim zadacima koje dete može da savlada odmah”.

2 Nikada ne nagrađujte dete hranom
Istraživanja pokazuju kako je gojaznost kod dece sve više rasprostranjena čak i kod nas, a o Americi da ne govorimo. Brza hrana sve više ovde uzima primat nad tradicionalnim kuvanim ručkom, zato što roditelji zbog posla imaju sve manje i manje vremena da se aktivnije uključe u ishranu svoje dece, a čak ni bake i deke ne postupaju uvek principijelno po ovom pitanju, kupujući deci previše slatkiša. “Mi govorimo našoj deci da se zdravo hrane, a onda nagrađujemo njihovo dobro ponašanje brzom hranom”, kaže Liston. “Pomislite samo kako nejasnu poruku šaljete detetu”. Ne, ništa nije loše u tome da ponekad počastite dete, ali konstantno nagrađivanje sa sladoledima i slatkišima kada nešto dobro uradi (na primer domaći rad ili lepo ponašanje u radnji) šalje pogrešnu poruku deci.
Šta više, treba sa oprezom koristiti hranu kao nagradu za dete, pa čak i onu zdravu. “Taj gest govori deci da je dobro jesti i kad nisi gladan”, objašnjava Liston. “Bolja strategija je da im date drugačije vrste nagrada - kao dodatno vreme koje mogu da provedu napolju, pogotovu ako je to vreme sa vama”. Oni će tako i dalje učiti kakvo će ponašanje biti nagrađeno, a cena toga neće biti štetna za njihovo metalno ili fizičko zdravlje.

3 Znanje o tome kada nagraditi dete
Deca nisu glupa. Recimo, ako dete tri puta promaši loptu, znaće da nešto ne radi kako treba. Nikakav vid prazne pohvale ga neće utešiti ili mu pomoći pri sledećim pokušajima. “Pohvala mora biti specifično naglašena i opravdana, kao na primer: Dobro si “pimpovao” loptu tih 10 puta, vidim da si dosta vežbao i taj trud ti se isplatio”, kaže Liston. “Takođe treba da kombinujete uputstva i reči ohrabrenja kada vaše dete greši”. Gledajte sve sa stanovišta učitelja, čak i kada vaš mali loše igra. Na primer, možete reći: “Drugi i treći pokušaj su ti bili dobri, nastavi tako i uskoro ćeš pogoditi”.
Ponekad je i važno izbeći pominjanje detetu šta je trebalo da uradi. Nema ništa loše u isticanju grešaka, ali bolje se fokusirajte na to šta dete radi dobro. To će podstaći njegovo samopouzdanje i pomoći mu da brže napreduje. Možda će vam pomoći da probate pristup koji koriste roditelji kad uče malo dete da hoda. Oni obično ohrabruju svaki “mali korak” u napredovanju umesto obraćanja pažnje na padove. Koristite istu strategiju kada učite vašeg mališana nekim sportskim umećima, a on će ostvariti veće uspehe i pritom se zabaviti.

4 Obučavajte pokazivanjem, ne pričanjem
Zaboravite frazu: “Koncentriši se na loptu“. Zašto? Jer kada je prvi put čuju, većina dece nema predstavu o čemu to pričate. “Ne možete mališanu koji tek uči nove veštine govoriti šta da radi“, kaže Liston. “Morate mu ih pokazati“. Zatim pustite dete da ponovo proba, pohvalite ono što je dobro uradio i ponovite ceo proces. Deci je potrebno dosta ponavljanja kako bi savladali nove zadatke i savladali pravilno izvođenje. Danas je granica započinjanja bavljenja sportom drastično pomerena na mlađi uzrast, a sport za malu decu treba da bude pre svega igra, zabava u kojoj rezultat nije bitan. Cilj treba da bude postizanje gola ili koša, učenje pravila igre, a ne kako pobediti protivnika. 

5 Ne zaboravite da igra treba da bude zabavna
Ne obraćajte previše pažnje na pravila. “Stva­ranje napetosti u igri ili nekoj aktivnosti je ga­rancija da vaše dete neće biti suviše ak­­tiv­­no“, kaže Liston. “Vaš zadatak je da olakšate igru, a ne da je diktirate“. Dakle, ako vaše dete prestane da igra organizovanu igru i počne da juri leptira, podržite to. “Dokle god mališani trče, skaču i zabavljaju se, oni po­bolj­šavaju svoje zdravlje i sportske sposobnosti“.
Takođe je važno izbeći neprijatne situacije koje mogu da utiču na dete. To znači da dete ne bi trebalo samo da bira igrače za svoj tim, kao ni da neko dete bude primer drugoj deci kad se uče nova umeća. “Što manje negativnih isku­sta­va i što više užitaka za decu su garancija da će oni ostati aktivni za ceo život“, kaže Liston.