Jesi li nekad bila na nudističkoj plaži?

Upitao sam je, gledajući u svoje cipele. “Ne“, kazala je ne menjajući izraz lica. Počeo sam da se znojim, plašeći se da izustim ono što mi je bilo na umu. Ukoliko sam pogrešno pročitao signale, posle naredne rečenice sam totalno ugasio kod nje.

“Pa, za vikend će biti vruće, a…“
Pored nas je prošao moj živahni šef, lica zagnjurenog u fasciklu. Srce mi je lupalo, ali više nije bilo povratka. Skupljao sam hrabrost da joj postavim to pitanje još otkako sam saznao da je najpopularnija nudistička plaža na severoistoku svega nekoliko kilometara od naše kancelarije. Kad se glavonja dovoljno udaljio, nastavio sam da balansiram na žici između bogohulnog i umesnog.
“Da li bi, hm, možda volela, hm…“
“Grante“, rekla je rešavajući me nevolje uz širok osmeh, “tako mi se ide na nudističku s tobom. Biće zabavno. Recimo… u subotu?“

Kad se Džoana vratila sortiranju pošte, ja sam počeo da se strmoglavljujem kroz čitav dijapazon emocija. Olakšanje što me moja nepristojna ponuda nije koštala otkaza na licu mesta, oduševljenje što ću se go šepuriti na nudističkoj plaži sa svojom simpatijom s posla, i potpuna prestravljenost od toga što ću se go šepuriti na nudističkoj plaži sa svojom simpatijom s posla.
Letimična pretraga Interneta otkrila je da na nudističke plaže odlaze ljudi koji ne vole da se osećaju sputani odećom i da svako ispoljavanje “seksualne energije“ može biti dovoljan razlog za surovo ukrućenje. Hoću reći, surovo isključenje. Na nudističkoj plaži, pretpostavio sam, stimulacije će biti hiljadostruko pojačane, a okretanje potrbuške na pesak ili očajnička štura u vodu biće mi jedine mogućnosti za zaklon.
Međutim, imao sam razloga za istrajavanje. Javna nagost biće po mnogo čemu poslednja etapa ličnog, sladostrasnog putovanja. Niz iskustava naučio me je da će hrabro stupanje na nepoznatu teritoriju u najgorem slučaju za sobom ostaviti dobru priču, ali je izvesnije da će me približiti životu kakav želim da vodim.
Te godine, svoje dvadeset prve na planeti, pretvorio sam se od spetljanog, stidljivog dečaka u muškarca koji je doživeo nekoliko romantičnih i lascivnih iskustava kakvih se prethodno odricao. Javna obnaženost s pravom lepoticom bila je neophodan nastavak mog duhovnog razvoja.
Bila je tu i moja sumnjiva ideja o au naturel prvom sastanku s podređenom koleginicom svega nekoliko nedelja pošto sam dobio svoj prvi plaćeni posao. Nepromišljeno? Možda. Ali, kako je Vergilije primetio, sreća prati hrabre.

Učtivo društvo kaže da je u golotinji najbolje uživati iza zatvorenih vrata, bilo nasamo, bilo s osobom s kojom vikendom delite krevet. Tako se radi u zapadnom svetu još otkako su izumeli odeću. Javna nagost sad predstavlja Ono Drugo; bavljenje svakodnevnim životom u Evinom ili Adamovom kostimu jeste životni izbor, getoiziran, dozvoljen samo na označenim pedljima nepristupačnog zemljišta. Toj pojavi privukla me je sama njena grešnost. Kao i mogućnost da mi guza vidi sunca. A i njena.
Moja mi se mlada saučesnica, međutim, pridružila iz sasvim drugačijih razloga. Bila je oličenje lepote i poželjnosti, što je i znala, pa se radovala našoj avanturi bez i trunke strepnje kakvu sam ja osećao.
Čak se ponudila i da nas pove­ze.
Te sunčane subote Džoana me je pokupila rano, kako bismo izbegli saobraćajnu gužvu duž obale. Smestila je svoju krntiju na parking i zaputili smo se kroz dine s nekoliko drugih, naizgled “normalnih“, posetilaca plaže. Jasan podsetnik da to neće biti tipičan dan na plaži bio je ogroman natpis “Iza ove tačke možete videti nage kupače“. Dok smo prilazili obali, činilo se da krčimo put kroz gustiš grudi i genitalija.
Peškire smo prostrli blizu vode i dovoljno daleko od drugih da nikome ne gledamo direktno u onu stvar. Sleva nam je bio par preopterećen drangulijama: kačketi, sandale, zlatni lanci i narukvice. Zauzeli su busiju na plaži sa stereo-uređajem, suncobranima, ležaljkama i ručnim frižiderom veličine sarkofa­ga, prepunim hrane i piva. Zdesna su bile tri prelepo izvajane egzotične plesačice zategnute i vitke, s francuskim manikirom, genitalnim pirsinzima i kozmetički uvećanim grudima. Nauljenih i potpuno depiliranih tela, delo­vale su glatko poput delfina.
Džoa­na je odeću zbacila za tili čas, i to s dobrim razlo­gom: telo kome sam se divio (ali učtivo, uveravam vas) u kancelari­ji bilo je neviđen trijumf anatomskog inženjeringa. Brbljive mase zanemele su od strahopoštovanja kad se Džoana izložila suncu.
“Ti si na redu“, reče Džoana, naizgled nesvesna broja glava koje su se okrenule u našem pravcu. Dakle, krećemo. Suptilno sam spustio Džoanina očekivanja mrmljajući da sam upravo preboleo grip, a onda sam okretno skinuo šorts i gaće i spremio se na naj­gore. Nije trebalo da brinem. Moja gola pratilja bila je zauzeta kopanjem po torbi u potrazi za kremom za sunčanje, a posmatrači su i dalje bili zaneti njome. Uprkos trodnevnim pripremama u vidu sklekova, mom telu nije bilo suđeno da izazove divljenje, a ravnodušnost je bila prihvatljivija od podsmeha. Verovatno je to muški usud. Čak ni Prijap, grčki bog muške energije, ne bi privukao pažnju kakvu je Džoana izazvala za tren oka – bila je, sasvim doslovno, seks na plaži. Zapravo, cela stvar je u ženama.
Ponudio sam se da je nama­žem, a ona je prihvatila. Dok sam pomno pokrivao sva­ku tačku njenog tela kremom, počeo sam da osećam meškoljenje među preponama. “Samo malo!“, viknuo sam. A potom zalegao na peškir.
 “Grante!“, zakikotala se. “Diže ti se?“
“Možda“, rekoh, pitajući se koliko ću dugo morati da ležim kao proštac pred njom. Dok sam se grčevito držao platforme kao da mi život od toga zavisi, prošlo mi je kroz glavu da ono što se desilo u nižim predelima zapravo sasvim očekivano kad muškarac maže ženu bujnih oblina. Moje kolege nudisti takođe su bili svesni ogoljenih lepota koje su se pojavile na toj plaži. Nije to bio izazov, avantura niti antropološka misija. Prosto je delovalo na njih.
A kako je tačno delovalo, to ne mogu sa sigurnošću da tvrdim. Tog dana nisam poneo ni notes ni diktafon. Motivisale su ih, međutim, možda neke stvari koje sam i ja osećao kao novopridošlica: navala adrenalina usled obnaženosti, osećaj sunca i peska na koži, neskrivena seksualnost čitavog događaja, društvo drugih socijalnih otpadnika, razaranje tabua time što ste svoju simpatiju naveli da skine i poslednju krpicu.
Sve je izgledalo gotovo kao svojevrsna javna služba. Usamljeni momci na plaži kidisali su skoro kao šakali na strvinu.
Da bih odvratio njihove pohotne poglede zgrabio sam Džoanu i odjurili smo u okean, navodeći stotine glava da se okrenu i otprate Džoanu dok skakuće po pesku. U vodi smo se glupirali. Džoana mi je prišla i napola me pitala, napola konstatovala: “Ne želiš da me poljubiš?“
Uprkos našoj višesatnoj za­jedničkoj golotinji i više­krat­nim uzajamnim mazanjima nepocrnelih delova kože, njena otvorenost me je zatekla.
Zatim sam je poljubio.
Za vreme našeg romantičnog brčkanja, nisam mogao sebi da ne čestitam na tome što sam osmislio najzabavniji dan svih vremena, precizno pročitao njene signale (što je bilo ključno), bio otvoren prema njoj, štaviše doživeo i avanturu s njom, a sada i uživao slatke plodove svega toga. Tog dana nisam ogolio samo zadnjicu. Na kocku sam stavio sve: posao, naš kolegijalni odnos, svoju naklonost prema njoj. Smelo sam krenuo napred, a ona me je smelo pratila na svakom ko­raku. Možda je, uz izvesno malo nadahnuće s moje strane, i ona razbila oklop tako što ga je svukla.

Iz ovoga se može izvući vredan nauk, razmišljao sam dok sam sutradan ujutru alojom mazao svoju gadno pregorelu zadnjicu. Ako se prepustite duhu otvorenosti i avanture, neverovatno je na kakve će sve ujdurme devojke rado – tačnije, oduševljeno – pristati s momcima sličnim meni i vama.
Po povratku u kancelariju Džoana i ja saučesnički smo se smejuljili, a u liftu smo se jedno drugom žalili na prodornost peska i dejstvo sunca na naše blago izgo­rele delove kože. Kupaći kostimi ipak imaju svo­ju svrhu, po svemu sudeći.