Nebu pod oblake

Osvarite snove i letite slobodno u vazduhu, posmatrajući svet sa visine

Ako ste nekada, još kao mali, sanjali da letite slobo­dno u vazduhu, sada imate priliku da to i ostva­rite uz pomoć paraglaj­dera, što u bukvalnom prevodu znači padobran za jedrenje, možete provesti i nekoliko sati na visinama, uživajući u pogledu. Raspitali smo se o svim detaljima i evo informacija iz prve ruke.

Jedrenje vazduhom
Iako bi se reklo da paraglajder dosta liči na padobran, ta sličnost je samo vizuelna, jer se sve ostale karakteristike bitno razlikuju. Dizajniran je tako da ima mnogo veću horizontalnu brzinu, zahvaljujući kojoj mu je i omogućeno jedrenje kroz vazduh, za razliku od padobrana koji služi isključivo za bezbedno sletanje. Ako su vremenski uslovi dobri, može da se poleti rano ujutru, kada je povoljna termika (strujanje) i ostane dosta dugo u vazduhu, objasnio nam je instruktor Branislav Miljković, osnivač Asocijacije paraglajdera Jugoslavije i kasnije Kluba, koji postoji od 1994.godine. Njegovo letačko iskustvo je veoma bogato, s obzirom na to da je u vazduhoplovstvu više od četiri decenije. Tada je postojala mogućnost da se već sa 16 godina krene na obuku za jedrilice, što je naš sagovornik iskoristio, pa odmah naredne godine krenuo da jedriličari nebom, ali i da se bavi padobranskim skokovima.

Samostalno ili u tandemu 
Da biste osetili sve čari letenja i stekli utisak potpune slobode, možete poleteti zajedno sa instruktorom, u tandemu, za šta vam nije potrebno nikakvo predznanje niti obuka. Instrukcije dobijete neposredno pred poletanje, u svega nekoliko minuta, i vaše je samo da se prepustite užitku, dok instruktor upravlja i usmerava paraglajder. Za samostalno letenje, potrebno je oko dve nedelje obuke, kako bi se savladala veština. Neophodan je i teorijski deo, koji se kombinuje sa praktičnim. Tu spada pravilna priprema paraglajdera, njegovo pakovanje i podizanje, a kada uvežbate motoriku, onda ste spremni za kratke polete. Najteže je poletanje, da se nauči kako da paraglajder bude pod kontrolom, a kasnije održavanje u vazduhu je zapravo najlakše. Oprema staje u ranac i nije kabasta. Uključujući cipele, rezervni padobran i sistem za vezivanje, ukupno teži oko petnaest kilograma. Sasvim sigurno je da svako može da nauči da leti, samo neko pre, a neko kasnije. Sletanje je potpuno meko i nema apsolutno nikakvih opasnosti od povrede. Kad je lepo vreme, može se doći do visine od dve, tri hiljade metara, do baze oblaka gde dominiraju oni tipa kumulusa, a to su oni fini, pufnasti oblaci poput karfiola. Paraglajding nije vezan za godišnje doba, može se leteti i zimi i leti, ali jeste za vremenske uslove, tačnije meteorološku situaciju. Bitno je da nisu previše jaki vetrovi i da nema padavina. Da li spada u ekstremne sportove? Da, ali samo zato jer su tako definisani svi oni novijeg datuma, iako dominira mišljenje da to ipak nije. Naravno da u svakom sportu ima ekstremnih situacija. Bitno je da čovek, koji se bavi paraglaj­dingom, ima jasan motiv zašto to čini, da je zarad uživanja i kontakta sa prirodom, bez želje za nekim dokazivanjem i ispitivanjem sopstvenih mogućnosti. Nije poenta kupiti samo skupu opremu i posle nekoliko letova pomisliti kako ste neprevaziđeni i možete sve. Ako volite sebe, poštujete sebe i prirodu, pridržavate se pravila, onda nema opasnosti. Valja poštovati zakone prirode, jer smo i mi njen deo, a ukoliko pokušamo da idemo mimo nje, ona ne prašta. Ne postoji starosna granica da bi se letelo.
  
Termika ili dinamika
Let paraglajderom je najsličniji ptičijem, kada ne troše energiju na lepršanje, već samo raširenih krila jezde po nebu. Kada je vreme toplo, strujanjem vazduha se formiraju termički stubovi, praktično baloni toplog vazduha, koji se dižu na gore, pa kada se tu uđe, dobija se na visini. Ukoliko je hladno vreme, nema termodinamike, tako da letenje zimi omogućava samo dinamika. To znači da vetar pod uglom udara u padinu, odbija se i potiskuje na gore, pa nastaje svoje­vrstan jastuk. Po tom principu leti krilo, jer vetar u gornjem delu postaje brži i stvara se jedan pojas u kom može da se jedri. Naravno, na većim visinama su i veće šanse da se zakači po­voljan termički stub”. Postoji strah dok se ne poleti, što je potpuno normalno, ali onog momenta kada se zakorači u prazno i poleti, shvatiš da počinje ostvarenje nekih snova. Sediš udobno u sistemu, nema nikakvog opterećenja i prepustiš se uživanju. Nalaziš se na istoj visini sa pticama i doživljaj je neviđen. Nije uopšte fizički, tipa luna parka, kada skače adrenalin i kao nešto te baca po vazduhu, već totalno jedna nova dimenzija”, otkriva Branislav Miljković, čiji je najduži let trajao oko pet sati. Što se tiče terena za letenje, divan je onaj na Rajcu, ali ništa ne zaostaju ni predeli oko Vršca i Pirota. Prvo državno prvenstvo u paraglajdingu održano je 1993. godine u Budvi, a uskoro se otvara paraglajding centar u Herceg-Novom. Više informacija o ovom sportu možete naći na sajtu www.paraglajding.com.