Balans između duhovnog i fizičkog

Tai Chi Chuan kakav danas znamo je samo jedan deo Tai Chi borilačke veštine.

U samoj osnovi Tai Chija leži težnja da se izbalansira fizički sa duhovnim svetom. Naziv Tai Chi u bukvalnom prevodu znači “bezgranična pesnica“. Ovo “Chi“ u nazivu laici često pomešaju sa rečju “Ch’i“ koja označava životnu energiju. Sam Tai Chi se fokusira na tri životna aspekta, a to su: zdravlje, zato što bolesna osoba ne može da postigne balans duhovnog i telesnog i samim tim ne može da postigne mir potreban za meditaciju; meditacija, koja je veoma bitan deo u uspostavljanju mira i ba­lansa između duše i tela; odbrana našeg tela kroz odbrambene veštine, koje u samoodbrani koriste energiju napadača, bez stvaranja kontraenergije. Postoji mnogo načina vežbanja Tai Chija, neki se uklapaju u tradicionalne okvire, neki u modernije, ali bilo koji način da izabe­rete postićićete bolju fi­zič­ku i psihičku pripremljenost za život.
istorija Tai Chija je duga, ali desila se jedna prekretnica u samom stilu praktikovanja. Kad su Mandžurijanci osvojili Kinu i uspostavili dinastiju Ch’ing car je, videvši koliko su Tai Chi majstori zdravi i vitalni, želeo da nauči ovu veštinu. Međutim naučen je samo sporoj tehnici Tai Chija jer nisu Tai Chi maj­stori želeli da ga nauče samoj borilačkoj veštini da je ne bi upotrebio protiv njih. Car je nastavio da vežba sam i njegove sluge videvši šta on radi su krenule da rade to isto. Tako je lagano počela ekspanzija Tai Chija kao spore borilačke veštine. Ipak, danas postoje škole koje praktikuju kao sekundarni deo svojih učenja vrlo brze i agresivne poteze. Početkom 20. veka počinje ekspanzija Tai Chija u celom svetu. Tokom vežbanja potrebno je fokusirati um isključivo na pokrete i na formu izvođenja pokreta, a to dovodi do mentalne stabilnosti i čistote. Neka istra­ži­vanja pokazala su da redovno treniranje Tai Chija pomaže kod kardiovaskularnih problema, smanjuje bolove u telu, povećava fleksibilnost, smanjuje stres i anksioz­nost, a preporučuje se kao oporavak posle ugradnje bajpasa. Nije ni čudo što se sve češće preporučuje u medicini zbog svojih zdrav­stvenih benefita, ili kao deo postoperativnih tera­pija, ili kao psiho-terapija.
Postoje tri grupe  ljudi danas koje vežbaju Tai Chi i svi to rade iz drugih razloga. Postoje oni ljudi koji ga vežbaju samo zbog njegovog odbrambenog karaktera, koji može biti primenjen u skoro svakoj situaciji kada smo fizički ugroženi. Drugu grupu čine ljudi koji ga vežbaju samo zbog psihičkog i fizičkog benefita koji ostvaruju na taj način. Ovo je veoma po­pularno među zaposle­nim ljudima koji imaju stres­ne poslove kao i me­đu starijom populacijom. Treću grupu čine ljudi koji ga vežbaju da bi se takmi­čili. Za razliku od ostalih bori­lačkih veština za Tai Chi nije potrebna nikakva po­­sebna uniforma. Jedino se prepo­ručuje da se vež­­ba u komfornoj odeći i da obu­ća ima ravan đon, da vas na ometa u postizanju fizičkog i psihičkog bala­nsa.

Spori pokreti prouzrokuju veću mišićnu tenziju i samim tim sagoreva se više masti pa je Tai Chi dobar i u borbi protiv LDL holesterola. Preporučuje se i kao način da se izgube suvišni kilogrami jer trenira­njem Tai Chija gubite isto onoliko kalorija koliko izgubite kad skijate, na primer.