Goli u sedlu

Fitnes&Sport

Miomir Petrović

1 of 1

Neka vas naslov ne zavede jer ovoga puta govorimo o slobodi kretanja, simbiozi čoveka i životinje – o svemu što je ostalo isto još od vremena kad se čovek prvi put popeo na konja – o jahanju

OD PRVIH SUSRETA SA KONJEM, POKUŠAJA NJEGOVOG PRIPITOMLJAVANJA preko falangi Aleksandra Makedonskog i rimskih legija, osvajačkih pohoda Huna i Tatara pa sve do vremena Divljeg zapada i živopisnih indijanskih ponija, retko koja životinja je čoveka tako verno služila kao ova i istovremeno bila predmet njegovog obožavanja i izvor umetničke inspiracije. Nekada su konji služili ljudima prvenstveno kao radna snaga i vojna sila, a danas ih uglavnom drže iz ljubavi i zadovoljstva koje im pričinjava vreme provedeno sa i na ovim plemenitim životinjama. Konj je, dakle, postao neka vrta kućnog ljubimca, a jahanje pre svega rekreacija i sport koji je zastupljen i na olimpijskim igrama. Jedna od priznatih ali ipak manje poznatih novih disciplina konjičkog sporta je jahanje endurance kojim ćemo se ovoga puta pozabaviti u MH Izazovu.

SLOBODA S KOPITAMA
Ova disciplina se razvila iz jahanja na duge staze kod koga je izdržljivost od presudnog značaja i zato je i nazvana endurance (izdržljivost,
otpornost, strpljivost). Prvi zapisi o jahanju na duge staze datiraju
još iz 1889. godine kada je potporučnik ruske vojske Mihail Asejev naizmenično jašući dva konja prevalio razdaljinu od 2.700 kilometara za 33 dana. U Americi
je 1936. godine savez Green Mountain Horse organizovao jahanje na 100 milja od Vermonta do Vašingona. Zaslugom Vendela Robija, kalifornijskog uzgajivača arapskih konja, sredinom prošlog veka (1955. godine) prevaljivanje 100 milja u jednom danu na konjskim le∂ima dobilo je svoje mesto u konjičkom
sportu kao netakmičarska disciplina. Kao takmičarska disciplina, jahanje na duge staze se u SAD prvi put pominje 1959. godine (Tevice Cup) i 1964. godine (Hoggin Cup Best Condition). Od tada se
ova vrsta jahanja deli na trail (jahanje rekretivng karaktera) i endurance (takmičarskog karaktera). Takmičenja u izdržljivosti počela su da se održavaju i u Evropi – prvo u Italiji, a odatle su se proširila
na Austriju i Francusku. Od 1997. godine endurace je i zvanična disciplina Konjičkog saveza Slovenije. Ako bismo endurance poredili sa drugim sportovima, najbliži bi mu bio maraton. Suština te discipline je, dakle, vrhunska fizička
forma i konja i jahača i njihovo odlično me∂usobno poznavanje.
O kakvom sportu, dakle, govorimo? Radi se o jahanju na duge staze po unapred odre∂enoj maršruti. Staza je duga otprilike 40 kilometara i treba je preći za jedan dan. Naravno, postoje i višednevle ture u kojima se prevaljuje i do
160 kilometara. Na svakoj staz postoje kontrolni punktovi do kojih jahač mora da stigne na vreme jer će u protivnom biti diskvalifikovan.
Pošto je u ovom sportu zdravstveno stanje konja izuzetno važno, na svakom punktu pored sudije čeka i veterinar koji proverava puls životinje i njeno opšte zdravstveno stanje.Ukoliko ono odstupa od optimalnih vrednosti, veterinar može da zadrži konja na punktu do 30 minuta da bi se odmorio.U tom slučaju konj i jahač se ne diskvalifikuju ali se na kraju ukupnom vremenu za koje je takmičar prešao stazu dodaje i vreme odmora na kontrolnom punktu. Na kontrolnom punktu konji mogu da se napoje, operi i osveže. Izdržljivost da, iscrpljenost ne!

MIRNO NA PUT
A šta ako nemamo odgovarajućeg konja za ovu disciplinu? Ljudi koji se razumeju u konjički sport kažu da bi svaki zdrav i prosečno istreniran konj trebalo da bude u stanju da stigne do cilja u takmičenju na stazi dugoj 40 kilometara. Mnogi takmičari tako i počinju da se bave ovim sportom i jašu konje koji su im trenutno na raspolaganju. Zbog nepredvidljivog i raznolikog terena, u ovoj disciplini se cene mirni, lako vodljivi konji sa malim kopitama i čvrstim nogama. Poželjna su i “mirna le∂a”, odnosno da konj prilikom trčanja što manje pomera
le∂a. Zamislite da ceo dan morate da sedite na konju koji poskakuje kao da su mu se ose zavukle pod rep.To bi bilo slično blažoj varijanti rodea koji traje ceo dan.
Da biste mogli da uživate na le∂ima svog četvoronožnog partnera u trci, morate biti adekvatno opremljeni kako bi jahanje i za vas i za njega bilo lakše i prijatnije. Kao prvo, potrebno vam je sedlo namenjeno isključivo za ovu disciplinu. Ono je napravljeno tako da vam omogući najveću moguću kontrolu nad konjem, a ujedno obezbe∂uje strujanje vazduha po konjskim le∂ima da se ne bi “uparila”. U njemu se sedi malo dublje tako da obezbe∂uje dobru vodljivost konja i udobnost jahača koji u njemu treba da provede ceo dan.

Na zadnjem delu sedla postoji poseban prostor u koji mogu da se
smeste najneophodnije stvari kao što su mapa, veterinarski karton i,
po potrebi,GSP za one koji nemaju baš najbolju orijentaciju i dešava
im se da zalutaju. Da, i konje je moguće navoditi. U vrhunska sedla
za endurance ugra∂en je i ure∂aj za merenje pulsa konja tako da
jahač u svakom trenutku može da kontroliše zdravstveno stanje životinje.
Kao i kod svakog sportskog jahanja, kaciga je obavezna, a bič i
mamuze strogo su zabranjeni. Pripreme za takmičenje teku
otprilike ovako: prvo se pripreme konji, osedlaju se, zagreju, a jahači
se pre polaska još jednom preslišaju o predvi∂enoj maršruti. Prizor
konjanika koji se pripremaju za put donekle podseća na Vajata
Erpa i njegovu pratnju dok se pripremaju da krenu u poteru.Konji
nervozno poigravaju, jahači ih smiruju zatežući uzde.Teren na kojem
se odvija takmičenje (ili trening) predstavlja mešavinu šuma, livada, kamenjara i poneke vodene prepreke. Način jahanja, naravno, zavisi od konfiguracije terena. Nije isto jahati po ravnici gde konja možete da poterate u galop i zacrtani put pre∂ete prilično brzo, i voditi konja po stenovitom terenu čiji svaki metar gadno namuči i vas i konja. Uvek morate imati na umu da je svaki konj priča za sebe bilo da je reč o njegovim vrlinama ili manama ama i da odgovorno pristupite jahanju, treningu i takmičenju.

TIMSKI RAD
Velika prednost jahanja endurance u pore∂enju sa drugim disciplinama
konjičkog sporta je u tome što čim završite osnovnu školu jahanja
već možete da se okušate u ovoj disciplini. Ali nemojte se zavaravati
– pravi jahač postaje se tek posle 300 i više sati provedenih u sedlu.
Kao i u svakom drugom sportu, i u ovom važi pravilo – što više to bolje.
Endurance je sport koji pored dnevnih tura obuhvata i one na kojima
ćete u konjskom sedlu provesti više dana i pri tom se pošteno
namučiti. Pored veštine jahanja u ovom sportu morate da pokažete i
mnoge druge veštine kao što su orijentacija u prirodi, prepoznavanje
terena i sl. Endurance je sinergija izme∂u čoveka i životinje, a 40
kilometara u sedlu je užasan napor ako ne funkcionšete kao tim.No
partner vam neće zameriti ako ga ponekad nazovete konjem. Ako
želite da okusite čari slobode kretanja u prirodi i druženja sa životinjom, onda je endurance disciplina kao stvorena za vas. Tim sportom može da se bavi skoro svako - od onih koji imaju ili su iznajmili konja
i žele da se okušaju u jahanju na duže staze i počnu da se takmiče u ovoj disciplini, do takmičara koji su željni rezultata. Zato ne oklevajte i uskočite u sedlo.

Oceni članak

5.00