Da li ste spremni za sledeću rundu?

Mark Valberg je otelotvorenje čuvene bokserske maksime: Ako ste uporni u zadavanju udaraca - neminovno će se desiti nešto dobro

“Da zapalimo?” pita me Mark Valberg. Međutim, on svakako nije mislio na neki specijalni blend a la Bob Marli, već mi je predložio da “zapalimo” na njegov lični teren za golf. Nalazim se ispred njegove kuće na Beverli Hilsu - duboko unutar Beverli Hilsa. Klimanjem glave mu stavljam do znanja da sam spreman za pokret, da bismo se potom uputili ka impresivnoj zelenoj površini, koja se prostire između gostinske i glavne kuće. Sa travnjaka se pruža pogled na njegovu privatnu teretanu i košarkaški teren na otvorenom, sa velikim logoom Seltiksa u sredini. Zraci sunca se prela­maju sa površine obližnjeg bazena. I dok nam čitavo popodne stoji na raspolaganju, čini se da je Valbergu, koji puni 39 godina 5. juna, drago što se vratio kući posle dugog odsustva zbog posla.
“Oduvek sam za sebe želeo da stvorim pravo malo muško carstvo”, kaže on, dok nonšalantno zamahuje štapom i pogledom prati lopticu koja se polako gubi na horizontu. “Kupio sam ovo mesto 2000. godine. Tada se na imanju na­lazila samo jedna kuća. Sve ostalo je izgledalo kao gomila prašine. Oduvek sam želeo da imam svoju teretanu, kuću za goste, bazen, ovaj travnjak. Možda bi se u budućnosti moglo dograditi još nešto, ali za sada je sve na mestu.”
U pravu je. Moj udarac nije ni izbliza dobar kao njegov, ali pokušavam da ga pratim. Ako je i bilo šta primetio o mojoj (ne)veštini u golfu, to nije podelio naglas. Nekoliko metara od travnjaka nalazi se mini koš sa mrežom, koji je okačen o zid teretane. Pri svakom zakucavanju, ne može, a da ne primeti drveni kanjon u podnožju ovog imanja.
Iako mreža sprečava da se lopte otkotr­ljaju, priznaje da je ponekad namerno skloni - novu loptu, svakako može da priušti. I dok mi sve ovo govori, u sebi razmišljam: “Ovo mesto je, čini se, definicija onoga što jedan muškarac zamišlja kao ultimativno mesto za sebe.”
Ovo je Valbergova nagrada za posvećenost svom poslu, fizičkoj formi i porodici. Ima troje dece - petogodišnju Elu, dvogodišnjeg Majkla i sedmomesečnog dečaka Brenda Džozefa – sa svojom dugogodišnjom devojkom Riom Duran, a kako priznaje, na putu je i četvrto. Njegova porodica je zaslužna što uopšte i ima fokus. Zapravo, njegova deca su toliko intenzivno bila u njegovim mislima tokom snimanja prošlo­go­dišnjeg filma Pretnja, reditelja Najt M. Šama­lana, da je čak svoj lik odigrao mnogo suptilnije nego što je inače planirao. Valbergova uloga nastavnika hemije, možda nije fizički zahtevna, ali on svakako mora da zaštiti dete u okviru kataklizmičnog scenarija, prema kome ljudi neobjašnjivo počinju da izvršavaju samo­ubistva. Valberga je naterala na jezu i sama pomisao na to kako bi se u sličnoj situaciji snašao sa sopstvenom decom.
“Dok smo se šalili na setu, Najt me je pitao: “Kako bi se ti ponašao u ovakvoj situaciji?” Rekao sam mu: “Kada je pitanje života i smrti, i kada ne znate šta se događa, i sami morate da postanete malo više nasilni.” Vaša prva po­misao su deca. Ja sam izrazito zaštitnički nastrojen. Kada vidim nekog četvoro­go­diš­njaka kako gura mog četvorogodišnjaka, dođe mi da ga…” Mršti se. “Znate već. Ne možete zamisliti kako tučete svoje dete, ali ne biste imali ništa protiv da ih zaštitite od nekog drugog deteta.”
Stepen zaštite dece među poznatim holivudskim roditeljima varira, zbog čega je intere­santno primetiti da, dok deca nekih glumaca i sama postaju plen paparaca, kao na primer deca Bred Pita i Toma Kruza, Valberg i njegova porodica su uglavnom ostavljeni na miru.
Ovo nije slučajno. “Mi smo uglavnom ispod radara”, kaže on. “Kada sam kod kuće, ili igram golf, ili provodim vreme u teretani. Moj život je dosadan, te zato i nema neke priče za napisati.”
Ili bar ne više. Svojevremeno, dok je još živeo u Bostonu, bilo je svakakvih priča za ispričati, i one su često bile pričane. Kavge, krađe, i generalno delikventski život, postali su u toj meri ekstremni da je u 16-oj Mark, zbog napada, proveo neko vreme u zatvoru.
“Moja deca su u ovom trenutku u ja-ja-ja fazi”, kaže on. “Mada ja mislim da sam bio takav gotovo čitav svoj život - sve dok i sam nisam dobio decu.”
I onda: Nešto se promenilo. Valberg je shvatio da zapravo mora da promeni samo jednu stvar. “Više ne gubim svoje vreme tokom noći”, tvrdi on. “Radiš 12 sati dnevno, onda odeš na večeru, a potom u izlazak koji traje 4 sata? Gotov si. To je ono što te dokrajči.”
Muškarci, naročito oni mlađi, misle da sve to mogu raditi, a da ne ugroze svoj svakodnevni život. Valberg je pokušao i u tome nije uspeo. Lako je izaći u grad nakon napornog dana na poslu, ali povratak u normalu posle takve ve­če­ri nije. Na kraju završite sa kilavom karijerom, koja polako postaje dominatan deo vašeg života.
“Na nogama sam već u 6 ujutru. Spremim kajganu, odem u teretanu. Obavim sve što treba”.
Valbergovih poslednjih nekoliko godina go­vore u prilog tome da je konačno pronašao svoju nit. Ostvario je uloge u fimovima: Four Bro­thers, Invincible, The Departed (za koji je nominovan za Oskara, u kategoriji najbolji sporedni glumac), Shooter, We Own the Night, The Happening, Max Payne - čini se, sve u jednom mahu.
Ne zaboravimo i da je izvršni producent HBO-ovog mega hita Entourage (delom baziranom na njegovom životu ). I u skorijoj buduć­nosti, pred njim su brojne poslovne obaveze. Upravo čeka premijeru filma The Lovely Bones, u režiji proslavljenog Pitera Džeksona. Radi i na nastavku akcionog hita The Italian Job, kao i na, ukoliko se ostvari njegova želja, poprilično obećavajućem bokserskom filmu The Fighter, ali o tome nešto više malo kasnije. Preostalo vreme je namenjeno porodici, teretani i golfu. I zaista, on je igradio nešto mnogo veće od velike kuće na mestu gde se nekad nalazila gomila krša. Zapravo je izgradio svoj “dosadni” život.


“Ajde čoveče!” viče Valberg. “Zamahni već jednom!”
Momak kome se obraća, Eiran, jedan o Valbergovih drugara, to nikako da uradi. Svejedno, Valberg kreće da ga zasipa udarcima. Jedan za drugim, u serijama. Čini se da odjekuju kao pucnji iz pištolja. Trenutno se nalazimo u teretani, i rukavice su navučene, ali i uposlene. Tu je i bezbednosna oprema za glavu. Eiran, snažan momak koji, čini se, nije bas siguran koliko mu čitava situacija prija, može podneti ovaj baraž udaraca samo zato što je opasan nekom vrstom teškog sintetičkog oklopa. Valberg je u ovom trenutku fokusiran na svoju ulogu boksera. Možda bi i mogao da pružim otpor ovom čoveku u nekim drugim okolnostima, međutim, u ovoj areni, on bi bio u stanju da me raspori kao pas plišanu igračku.
Zapravo, Valbergov prostor za vežbu je, u suštini, skladište sa visokim plafonom i opremom za čitav ragbi tim. Sa leve strane nalazi se i niz uredno naslaganih tegova. Sa desne strane, velika kolekcija vreća za udaranje, u svim mogućim oblicima i bojama, ali i bokserski ring standardne veličine. Na jednom od zidova, ogromni, uramljeni poster Muhameda Alija, uz posvetu “za Marka”.
Ceo zadnji zid je od stakla, pa se pogled posmatrača prostire sve do košarkaškog terena na otvorenom. Na gornjem nivou teretane, celom dužinom su poređane kardio mašine, a u uglu se nalazi privatni prostor za trenera.
Ovo mesto je od velike pomoći Valbergu u održavanju forme i fizičkog izgleda. Ali ono ne služi samo da bi se čovek nabildovao. Valberg upravo zaokružuje period od 2 godine, koliko su mu trajali treninzi i pripreme za ulogu u filmu The Fighter. Nada se početku snimanja u septembru, ali kako kaže to nije sigurno. I da, dobro ste pročitali, zbog ovog projekta je trenirao dve godine. “Jako bih se razočarao kada od svega ovoga ništa ne bi bilo, jer je ovo moj san”, rekao mi je nešto kasnije. “To je zapravo jedan od bitnijih razloga zbog kojeg sam izgradio teretanu i ovaj ring. Boks je jedan od najtežih treninga koji postoji. Osećam da, ukoliko bih u ovom trenutku morao da istrčim ma­raton, u tome bih i uspeo.” A potom uz smešak naglašava: “Jedno je sigurno. Ovako se neuporedivo lakše oslobađaju nakupljene frustracije.”
Kada radi na drugim projektima, kako bi ostao u formi, preskače uže i udara u džak. Ali kada je između filmova ili kada, kako sam priznaje ne mora da brine da li će se pojaviti na poslu sa modricom na oku, onda se skroz prepušta treningu.
Valberg se zagreva preskačući uže ili izvo­deći seriju čučnjeva na Power Plate-u (mašini koja poseduje vibrirajuću platformu koja, kako su pokazala istraživanja, može pospešiti mi­šić­nu aktivnost dok se rade čučnjevi, trbuš­njaci ili neke druge vežbe). Potom prelazi na vreće: po pet minuta, naizmenično, kreće od tzv. brze vreće, vreće sa dva kraja ( to je ona koja je kablovima zakačena i za pod i za plafon), a za kraj je tu i teška vreća. Potom radi na svojoj motorici i vežba kombinacije udarca. A posle svega toga, uvek bude vremena i za malo spa­ringovanja.
“Moji drugari iz Bostona uvek su više nego raspoloženi da me ubiju od batina. Na primer, Endi ili Veliki Bo su neverovatno izdržljivi. Mogu da izdrže i deset rundi, ukoliko im to dozvolite.”
Sparingovanje u proseku traje 45 minuta. I pre nego što mu ispari znoj od boksa, Valberg odmah prelazi na tegove. “Tome posvećujem 30 do 40 minuta”, kaže on. “Bez odmora. Uvek sebe maksimalno forsiram.”
Različitim grupama mišića posvećuje se tokom različitih dana. Ponedeljkom radi na nogama, bicepsima leđima. U utorak su na redu grudi, ramena, tricepsi. U sredu, ponovo noge i bicepsi. Odmaraće naredna dva dana, a potom, u subotu, kreće ponovo.
Ipak, sam rad sa tegovima za njega nije dovoljan. “Sve obavljam noseći oko struka pojas težak 16 kilograma.”


“Ovde je tako opuštajuće”
Slap vode koji pada sa visine od 5 metara potpuno prekriva zid zgrade koja gleda ka dvorištu. Zajedno sedimo na terasi pored gostinske kuće, koju je do nedavno koristila njegova majka, a u koju, inače, odsedaju njihovi prijatelji i članovi porodice. Upravo sa ovog mesta je posmatrao svoju decu dok su pokušavala da se pentraju uz obližnje drvo.
Ipak, jedna stvar ostaje zanimljiva: S jedne strane, on jeste deo holivudske A-liste, čovek koji je najširi auditorijum upoznao sa likom i delom Dirka Diglera - ali kada se podvuče crta, on je ipak kao bilo koji drugi otac koji mora daleko da putuje zbog posla. Neko ko, iako dobro zarađuje, u svoj uspeh ulaže i mnogo sati rada i odsustva od kuće. I na kraju krajeva, neko ko razume da ukoliko kasnije želiš da imaš sve, sada od tebe zahteva da odmah napraviš kompromise.
“Svakako da je reč o žrtvi”, kaže on. “Ali došao sam u situaciju kada na raspolaganju imam mnogo bolje izbore, i ja ih svakako koristim. Ne želim da budem daleko od njih kada budu odrastali. Verovatno, biće im muka od mene. A ja to neću dozvoliti.”
Za Valberga, upravo ovo i jeste najvažniji posao.