Mladić i more

Ljubav prema prirodi mu je u genima... a on je naučio kako da je pretvori u životno opredeljenje.

Ime Filip Kusto
Zanimanje Režiser, avantu­rista, eko-aktivista
Kako on menja stvari Pomažući nam da sačuvamo okeane

Smatrajte to tužnim obeležjem vremena u kome živimo, ili prosto kolateralnom štetom razvoja. Legendarni avanturista Žak Kusto sa mnogo strasti istraživao je okeane; njegov unuk, Filip Kusto, ima želju da ih sa mnogo strasti spašava.  

Sa 28 godina, u periodu kada većina nas razmišlja o drugim stvarima, Kusto se posvetio ekološkoj misiji. Može se slobodno reći kako je prihvatio (ili “prigrlio”) svoje nasleđe. Ali ekspedicije njegovog dede, Filip je oživeo u drugačijem maniru. Koristeći medij koji je dopreo u sve pore savremenog života, televiziju, šalje poruku o ugroženoj životnoj sredini. On je možda najpoznatiji kao “domaćin prirode pred kamerom” - dužnost koju on obavlja kao glavni dopisnik sa okeana za Animal Planet. On je takođe i predsednik i CEO EarthEcho International, koja se fokusira na čuvanje i konzervaciju vodenih površina. “Okeani su sistem koji (p)održava život na ovoj planeti”, kaže on. “I da bi ih sačuvali, mi moramo da se suočimo sa urgentnim pitanjem klimatskih promena.”
Slušajući sa kakvim žarom govori o ovim temama, tera na razmišljanje o svetu oko nas. Zaista, u vreme kada je jako popularno učestvovati u rijaliti šou programima, ne možemo da ne napravimo poređenje sa rijaliti šouom u kome Kusto učestvuje. Sa jednom velikom razlikom... Taj šou je 100% stvaran. Ovde je okean njegova kuća Velikog brata, a zagađenje i globalno zagrevanje svakodnevni zadaci.
Pored saradnje sa kanalom Animal Planet. Kusto je takođe poznat i po Ocean’s Deadliest, dokumentarcu koji je pripremio i vodio zajedno sa Stivom Irvinom. Inače, Stiv Irvin je australijski istraživač i TV reporter, poznatiji po nadimku “Lovac na krokodile” po televzijskom programu koji je godinama pripremao. Tokom snimanja njihovog zajedničkog dokumentarca, Irvin je poginuo tako što mu je bodlja otrovne raže probola srce. Kusto je dugo bio očajan – i to ne samo zbog toga što mu je Irvin bio kolega. Kustoov otac, Filip Senior, takođe istraživač okeana, poginuo je u avionskoj nesreći u Portugaliji, 1979. godine, pre nego što je Filip Junior rođen.
“Bilo je to zastrašujuće, Stiv je ostavio malog sina, ćerku i udovicu, baš kao i moj otac,” kaže Kusto.
Ipak, uprkos nesrećnim okolnostima trebalo je završiti rad na dokumentarcu Deadliest. Na neki čudan način, to je bio definišući momenat za Filipa. “Bilo je suza između klapa. To je bila jedna od najtežih stvari koje sam ikada radio”, priseća se. “Naš posao je nepobitno rizičan i opasan, ali ne smemo da budemo uplašeni. To me je naučilo o važnosti toga da nastavim dalje u životu, bez obzira na to šta me zadesi.”
Čini se da mu je upravo to životni moto. Da nastavlja, da bude uporan u onom što zamisli i da sa svakim novim projektom postiže više. Kusto ne ostavlja nijedan medij netaknutim, koristeći se mnogobrojnim mogućnostima elektronske komunikacije i marketinga da bi dopreo do svih demografskih grupa. On je kreirao omladinske ekološke programe, putovao sa Vans Warped muzičkim festivalom (zamislite Žaka na Vudstoku) i održavao vitalno web prisutstvo svojim blogom i saradnjom srodnim sajtovima. Ali njegov pristup je mnogo više od širenja poruke eko upozorenja. Njegova organizacija EarthEcho se udružuje sa American Film Institute’s Digital Content Lab kako bi razvio digitalnu konzolu za igrice koja uči muzičke fanove da postanu svesniji i aktivniji prirodnog okruženja.
Kusto neumorno radi da bi budućnost planete bila bolja, ali ga podjednako motiviše i prošlost i zaostavština onih koji su ostali iza njega – nasleđe onih koje je poznavao – kao Stiva Irvina i dede Žaka, kao i nasleđe oca koga nikada nije upoznao. To je pogled na svet oblikovan svime što nam se dešava, zato što je sve međusobno povezano. “Ono što se desi na jednom mestu, odrazi se na nekom drugom”, kaže on. “To je ono što nas sve ujedinjuje.”

Lekcija-domaći zadatak
Pridružite se Kustoovom porivu da sačuva vode, i to za volanom svog automobila. Čuvanje vode počinje sa individualnim odlukama, kao što je način na koji perete auto. Ispiranje u kućnoj radinosti potroši za 60 odsto više vode nego standardno auto pranje. Imajte u vidu da često i proizvodi sa “eko” oznakom nisu najbolje rešenje. Čak i kada je u pitanju biorastvorljivo sredstvo za pranje, morali biste da potrošite mnogo vode kako biste ga rastvorili u dovoljnoj meri da kako biste ga učinili sigurnim za životnu sredinu.