Februar 2012
Lensova životna trka
1 of 1
Mnogo je onih koji su pokušali da ga stignu – bezuspešno! Ipak, to što Lensa Armstronga čini tako posebnim, nisu veliko srce i jake noge, već vatra koja tinja u njemu. Spremite se da zapalite svoju..
Čak sam mu dozvolio da sam odabere stazu, iako je samom pojavom bio u prednosti, jer je deset godina mlađi, dvadeset kilograma lakši i, naravno, za čitav sat brži od mene u maratonskoj vožnji. Da i ne spominjem tu “sitnicu” da poseduje zaista nadljudske sposobnosti, pravi motor u nogama, sa najvećom rezervom mlečne kiseline u mišićima i energijom ikada izmerenom među sportistima.
“Dakle, ti zaista jesi lud”, ponovio je Lens.
Nije mi bio cilj da budem i sam svedok koliko Lens brzo vozi. Namera mi je bila da pokušam da naučim važne životne lekcije od, možda najvećeg sportiste-takmičara na svetu. Pravog borca, i na stazi i van nje. Prvo što sam zapazio, a to i vi već sigurno znate, jeste da je, i pored sedam uzastopnih pobeda na najnapornijem i najiscrpljujućem takmičenju, Tour de France, Lens ostao prizemljen, čvrsto na svom sedlu, vodeći računa o svima koji ga okružuju, imajući sve suparnike na vidiku.
Moramo da imamo na umu sledeće Pošto je njegova bivša supruga Kristin izgradila karijeru kolumniste, prateći biciklističke maratone, Lens je i sam postao opsednut tom disciplinom, najtežom u biciklizmu. Nadalje, pošto je njegov, nekada najveći rival Flojd Lendis kažnjen zbog dopinga, Lens se prijavio za start Trke. Na kraju, treća okolnost, kada se grupa američkih biciklista, poznata pod nazivom Team Clean (borci protiv globalnog zagrevanja i povećanja zagađenja ugljen-dioksidom), promovišuči svoje ideje iz zagrade, pojavila prošle godine u Francuskoj, podvrgavajući se dobrovoljnoj anti-doping kontroli, pogodite ko se prijavio da ponovo vozi na čuvenoj tronedeljnoj trci. Ko je doneo vreme za povratak iz penzije? Desno od Lensa, na toj čuvenoj konferenciji za novinare, sedeo je niko drugi do Don Ketlin, osnivač UCLA Olimpijske laboratorije i jedan od najvećih stručnjaka za doping. I ne samo da je Lens u svojoj tridesetsedmoj godini života želeo da postane najstariji učesnik, osvajač Tour de France, već je čvrsto rešio da počisti Team Clean.
Ovog puta, Lens se neće boriti samo za žutu majicu. Naime, tokom trogodišnjeg posta, njegova fondacija za borbu protiv bolesti raka, od spontane, labavo ustrojene četvoročlane grupe na margini, evoluirala je i postala dobro organizovana kuća, artikulišući i promovišući novi osećaj svrhe i značenja borbe protiv opake bolesti. U trenucima našeg razgovora, jedan od njegovih saradnika ugovorio je sa ambasadorom Australije, da, ukoliko Lens bude vozio na tamošnjoj najznačajnijoj trci (Tour Down Under), i uspeo da sakupi 15 miliona dolara u sklopu besplatne medijske promocije, bolje bi im bilo da ozbiljno shvate i podrže Lensovu borbu protiv raka. Zapravo, Lens je toliko odlučan što se tiče borbe protiv opake bolesti, da ju je usmerio ne samo protiv jednog tipa raka, već je sebi zacrtao nezamisliv zadatak – borba protiv raka u svakom delu planete.
Dakle, da li je Lens samo jedan od tipova koji ovakvim akcijama zadovoljavaju svoj ego ili je reč o mnogo suptilnijem geniju svoje pečalbe, jednom nevidljivom mehanizmu koji mu pomaže da svoj ubilački instinkt pretvori u konačnu pobedu? E, najbolji način da to vidim, jeste da uspem da ga perfidno nagovorim na onu trku. Do duše, Lensovi treneri jesu ranije, još dok sam putovao za Teksas, odbacili ovaj predlog, uz obrazloženje da Lens ne sme da rizikuje. Ali trenerska svita nije sada bila oko nas. Licem u lice smo se “suočili”, u njegovom dvorištu, uživajući u sunčanom jesenjem danu. Pa da, savršen dan za vožnju bicikla, primetio sam. A i on je već bio u šortsu i majci, a meni su patike bile pri ruci, u gepeku iznajmljenog automobila.
Lens se samo grohotom nasmejao, a potom su usledile ponižavajuće reči: ”Nikada ne bi dobio tu opkladu.”Ma, nisam se dao pokolebati. “Prilično sam dobar na stazi”, uzvratio sam. Začudo, Lens je na trenutak ućutao. Onaj smeh, kao da je odneo pustinjski vetar Teksasa.
“Koliko brzo voziš?”, upitao je. Ubrzo, dobijao sam fino obrađenu lekciju pravog gurua o umetnosti surove, divovske i bespoštedne borbe. Ulazak u Lensovu glavu, otkrio sam, pomaže mi da mu se podvučem pod kožu.
Budite tihi osvajač
Prekasno, ali sam ipak uvideo, da sam napravio veliku grešku već u startu, kakvu Lens nikada nije. Naime, sve vreme sam ga provocirao, gušio pitanjima, dok je Lens samo uzvraćao kontrapitanjima o mojoj brzini, što me je nateralo, prirodno, da se i sam zapitam. Kada se malo otvorio, najpre je počeo samoomalovažavajućim tonom priču o svom neuspehu tokom takmičenja koje je obuhvatalo simultano održavanje trka u nekoliko gradova širom sveta. “Trenirao sam zaista naporno, izgubio dosta kilograma. Samouveren, našao sam se na stazi, a uslovi za vožnju nimalo naivni – preko 100 stepeni, ogromna vlažnost vazduha, a trka brdovita…” Na trenutak je zastao, da bi potom priznao, da je zacrtan cilj da vozi ispod 33 minuta, prekoračio za čitava dva. Ove brojke su predstavljale važnu lekciju koju mi je Lens saopštavao. Čak i po izuzetno lošim vremenskim uslovima, Lens može da vozi veoma brzo i agresivno.
“Prepirao si se sa Lensom, provocirao”, s nevericom me je kasnije presreo Lensov dugogodišnji prijatelj i veliki šampion, Džon Koriot. “Čoveče, pa to je baš glupo s tvoje strane.” On je od Lensa odavno naučio da je najbolja taktika da pred trku ostanemo na zemlji, da se ne zalećemo i ne razmećemo, naročito ne rečima, odnosno da samo malo skrenemo pažnju na sebe malim, zagonetnim upozorenjem protivniku i da pustimo ostale da se zapitaju i da veruju da postoji neko ili nešto zbog koga ili čega moraju da brinu.
“Najbolji način da nekome u glavu usadite crvića sumnje je ćutanje”, objašnjava Koriot. “Ti misliš, Lens je super momak, sve dok te ne ispraši na stazi i učini da patiš. Tada baš i ne izgleda tako šarmantan.”
Pomoć prijatelja!
Pre nego što je išta uspeo da osvoji, Lens je počeo da stvara mali krug prijatelja, koji ga i danas okružuju. Oni nisu tu kao prosta podrška. Neko ko će poznatog biciklistu podržati, kako bi ostao njegov “prijatelj”. Oni su zapravo pravi kontrolni sistem njegovog ega, ali ne i alter-ego, već hegelijanski rečeno, super-ego. Oni su tu da ga dovedu u ravnotežu, govoreći mu stvari koje on sam ne želi ni da čuje. Takođe, oni kanališu sve negativne struje i ućutkuju zle reči koje mu ljudi upućuju putem masovnih medija, istovremeno nudeći savete. “Rekao bih da ima dosta ljudi kojima verujem 100 odsto”, kaže Lens. “Verujem im životom. Izvan tog kruga, poverenje znatno opada. To je kao u ratu. Morate da znate ko vam je odan. Sve osim toga ne možete predvideti”, objašnjava jednostavnim primerom Lens. I dok je premeravao i vagao oko svog konačnog povratka na stazu, najpre se obratio svojoj mami. Potom je zatražio da čuje mišljenje tridesetjednogodišnjeg Daga Ulmana, koji se inače, tri puta uspešno oporavljao od raka, i koji, bez obzira na neiskustvo u marketingu, vodi Lens Armstrong fondaciju. Ulman svedoči da ga je Lens jednom prilikom upitao da li je rad da pomogne njegovoj fondaciji, ukoliko se bude ponovo takmičio. “Rekao sam da hoću, da! Pa rak je veći ubica od side, tuberkuloze i malarije zajedno, što malo ko zna. Ukoliko uspemo da probudimo svest o tome i povećamo pažnju ljudi i medija i iznad svega, ako uspemo da ubedimo svetske lidere i glavešine da ovom problemu pridaju veći značaj, moglo bi to zaista da bude njegovo najveće delo.” Dobro, ali šta da su Lensova majka i Ulman rekli ne, i to da bi povratak u sedlo bila najveća greška? “Pa naravno, bilo je situacija kada su se povlačili”, kaže Lens. “Često se tako upustimo u raspravu, pa i o zdravlju, i ja nikada… Ovaj, pa dobro, ne baš nikada, ali jednom u hiljadu puta, možda učinim nešto suprotno.”
O da, oda odanosti
Ranije, kada je odlučio da ponovo zajaše svog dvotočkaša, Lens je opet bio u nedoumici. Njegov blizak prijatelj, nekada trener, Johan Brujnil, u to vreme je vozio za tim Astana. A zašto je ovo bitno? Naime, problem je u tome što je prvi na listi te ekipe Alberto Kontador, pobednik Trke oko Francuske pre dve godine. Kontador, koga Lens visoko ceni, osobito kada se radi o francuskom Turu. To bi značilo da, ukoliko bi Lens odlučio da vozi za bilo koji drugi tim, automatski bi bio vođa tima. Međutim, ukoliko bi se odlučio da bude uz svog prijatelja Brujnila, prvi put bi u životu mora da pristane na niži čin i vozi po strani. Lensov izbor? Naravno Brujnel. “Toliko sam mu odan, da jednostavno ne vidim trku u kojoj bismo vozili kao suparnici”, priznaje Lens. Ipak, na moje pitanje da li tolika odanost nekada stane na put njegovom cilju, Lens odlučno replicira: “Do sada su nam se putevi ukrštali. Jednu stvar bih ovde istakao, a važno je kada govorimo o našoj odanosti, da ja jednostavno nisam više vozač kome drugi čiste put do cilja. Ali sam isto tako korektan, da ukoliko nisam najjači, ukoliko ne opravdavam svoje prezime (ArmSTRONG), ne mogu da očekujem da neko odustane zbog mene. Princip od kog ne odustajem je da je jedino čista i časna pobeda – vredna pobeda.” Pomalo sumnjičavo pitam da li će voziti kao podrška Kontadoru. “Svakako!”, zakleo se Lens.
Sve to na neki način i otkriva misteriju modernog sporta. Ako je Lens zaista varao na svom putu ka sedam uzastopnih titula u Francuskoj, znači da je sve vreme poklanjao poverenje pravoj osobi, da doktor nikada nije angažovao lošeg asistenta. Nikada se nije poveravao pogrešnoj devojci i nikada nije pogrešnom lekaru postavljao pogrešno pitanje. Naravno, nekolicina bivših suvozača izražavalo je sumnju. Ne zaboravimo i nezgodnu situaciju iz 1999. godine, kada je umalo pao na doping testu. Osim toga, ništa relevantno i dokazivo ne može da se usmeri protiv Lensa. Svejedno, bilo to sve istina ili laž, činjenica da niko njemu blizak nije ni pokušao da zloupotrebi i unovči Lensovo poverenje, najbolja je potvrda gotovo neverovatnog životnog poverenja koje postoji u tom krugu, a koji je sam uspeo da “nacrta”.
Igrajte šah, a ne mice
Da biste osvojili Francusku, morate mnogo toga da se odreknete. Trka traje 23 dana, podeljana u 21 etapu. Jedne godine, Lens je pobedio na Touru, a da je zabeležio samo jedan trijumf tokom tri nedelje. To znači da je na ostalim stazama vozio hraneći se blatom i prašinom sa točkova vozača ispred sebe. “Stalno govorim ljudima da je voziti u Francuskoj, kao da igrate šah, a ne mice”, kaže Koriot. “Ukoliko ne izgarate, već samo izgorite u želji da pobedite na svakoj stazi i svu energiju istrošite razmišljajući o tome, nećete dobro proći. Dvanaest godina vozim, a tek sam u poslednje dve to shvatio. Lens je to uvideo mnogo ranije, zaključivši da je superbrza i agresivna vožnja dovoljno da traje samo jedan sat tokom trke, a da preostalo vreme vozač provodi taktizirajući, u skladu sa prethodno napravljenom strategijom.”
Njihova omiljena interna šala je ona o dva bika na vrhu brda. Jedan se u galopu zaleće da što pre stigne do krave, kako bi je popeo na vrh. Drugi lagano i opušteno, u svom ritmu, silazi i nosi uz brdo oboje. “I kada god završim trku drugi ili tako nekako, Lens mi samo dobaci, u svom stilu”, a to sam i sam osetio - “Uspeo si da zgrabiš samo jednu kravu!”
Posvećenost u radu je odlika i njegove kampanje u borbi protiv raka. “Ima naravno još mnogo toga da se uradi. Dugačak je put pred nama. Naravno, dođu i oni dani kada kažem: O Bože, u šta sam se to upustio?”, kaže Lens. “Ipak, sve mi to pruža priliku da radim za nekoga nešto korisno, tako da neću morati da visim po bolnicama 20 ili 30 godina od sada.”
Uradite domaći pre nego vam zadaju
Nije dovoljno da se osećate spremno i snažno samo na startu trke. Pravo vreme za to je predsezona. Neposredno pred odlazak u sportsku penziju, Lens i Ulman su posetili Džima Kolinsa, autora čuvene ekonomske biblije “Od dobrog ka najboljem – Zašto neke firme idu gore, a neke ne”. Ulman nije baš bio ubeđen u misiju u koju su se upustili. Čak su ga i prijatelji upozorili da bi bilo bolje da razvije alternativnu strategiju, jer priroda medijskog zakona nikoga ne zaobilazi – koga nema u medijima, taj pada u zaborav! Jednom kada Lens bude skinuo stopala sa pedala, isti taj zakon može da utiče da čitava kampanja Livestrong strmoglavo ode u sunovrat. A i Lens je jedva završio srednju školu, a fakultet nikada i nije upisao. Bez ikakvog znanja i iskustva u biznisu, i kao bivši vladalac ne mnogo popularnog sporta, mogao bi da počne sa odbrojavanjem dana prisustva na javnoj sceni. Ipak, njegova životna filozofija mu nije dozvolila da se pomiri sa tim. Nije pristao na nestanak, bez uloženog truda. Pa da je tako, nikada ne bi ni pobedio rak testisa, a kamoli postao sedmostruki šampion. Zato je otišao sa Ulmanom do Kolinsa, vrsnog ekonomskog analitičara i teoretičara. “Kada smo posle čitavih šest sati izašli iz Kolinsove kancelarije, imali smo jaku glavobolju”, priseća se Ulman. “Mentalno smo presahli od količine informacija.” Lens je imao vremena da uvidi da li njegova Livestrong kampanja ima budućnost. Ali nije ništa prepustio slučaju. Marljivo je učio i istraživao, kako bi u svakom trenutku bio spreman da startuje. Pucanj, koji je pokrenuo ovu, trku protiv raka, dogodio se veoma brzo, kada su čuvene žute narukvice prerasle u globalni fenomen. Dakle, Lens je uradio svoj domaći zadatak, tako da je mogao da se uključi u globalnu ekonomsku trku u bilo kojoj etapi, čim je novac počeo da kruži.
Budite racionalni u svom pristupu
“Ranije, ljudi su se isuviše oslanjali samo na osećaj”, priseća se Lens. Dobro raspoloženje je vodilo boljem i aktivnijem vežbanju i obrnuto, a da pri tome nisu racionalno uviđali šta jedan dan čini boljim od drugog. “Danas je sve kompjuterizovano i sve se može precizno izračunati”, kaže Lens. Surove brojke ne govore samo kada bi trebalo da pružamo maksimum na treningu, već i kada da budemo najagresivniji tokom same trke. “To mi je pomoglo da osvajam Tur. Bio sam ja svestan da mogu. A kada stanem na vagu, koja pokaže određenu kilažu i količina energije u meni bude na nivou na kome bi trebalo da bude i na kraju dana, sve je završeno.”
Brojke su pouzdane. Ne gube se tokom trke, kada vas noge polako izdaju, a mozak ključa. Znate, drugo mesto i nije tako loše. Brojevi vas održavaju u životu, ali sve dok vodite računa i pazite šta vam pokazuju. Zato, kada je došlo vreme da Lens počne ponovo sa aktivnim treninzima, vodio je računa da sve bude izmereno, cakum-pakum.
“Lens nije done odluku da ponovo vozi maratonsku trku vođen mišlju i željom da pobeđuje, već da bi sakupio što više sredstava i uključio što više ljudi u kampanju”, kaže Ulman. Dakle, verovatno neće nositi žutu majicu, ali će biti u situaciji da određuje nove standarde, podjednako osvešćujući ljude, kako i sam bude napredovao u novom poslu. Jednom, kada je poverio Koriotu da organizuje trku, ovaj se pozabavio, za njega neverovatnim problemom na trci u Teksasu (Hottern Hell), ističući jedan, do duše, netačan podatak, da svake godine dvojica biciklista izgube život na toj stazi. Odmah je pozvao poglavicu Snažne Ruke. “Čoveče, da li znaš da najmanje dvojica vozača izgube život na ovakvim trkama svake godine?” Na to je Lens uzvratio još više zastrašujućim brojkama: “Čoveče, pa sedam miliona ljudi godišnje izgubi život od raka. Pomiri se sa tim.”
–
E, da sam bolji u prikupljanju podataka, ne bih sebe doveo u ovako neprijatnu situaciju. Naime, pre nego što sam došao u njegovo dvorište i stavio u opciju onih 10 soma dolara, proučio sam zaista temeljno sve o Lensovom trenažnom procesu. Znao sam za njegov naredni cilj – obaranje rekorda na uličnom maratonu u Čikagu. Međutim, pomislio sam, sve je to samo ulična vožnja. Ništa komplikovano. I uspeo sam, tada, da nađem njegovu Ahilovu petu. Sve što je trebalo da uradim, jeste da ga odvedem na neku opasnu, uzanu stazu za jednog vozača, i imao bih nekakve šanse. Biciklistički spust nije jednostavan, niti je preporučljiv onima koji strahuju od pada i preloma kostiju. A, s obzirom na Lensove godine, moraće dodatno da pazi na svoje zglobove. Opak plan, zar ne!?
Ili je barem tako delovao u mojoj glavi, sve dok nisam saznao da je Lens trenirao čitavog leta. I dok sam verovao da se pripremao za tu uličnu trku u Čikagu, Lens se zapravo spremao sa trenerom u Kaliforniji, koji preferira teške i neravne, brdske staze. Srećom, Lens je ipak odlučio da posluša savet svojih trenera i odbije moju ponudu. Ali je imao svoj predlog. “Trkamo se obavezno kad god budeš želeo posle Tura. Daj mi samo mesec dana da se spremim”, kaže Lens. “Ja ću da stojim na ciljnoj liniji, mašući svojim patikama za vožnju.” Lens se nije trudio da me odbije. Samo se smejao, i smejao, onako šarmantno, zagonetno u isto vreme, kao i uvek, pre nego što je usledilo jedno zabrinjavajuće : “Srećno!”
LENS PROTIV RAKA
Ukoliko uspe i ovog puta da pobedi, svi ćemo biti pobednici.
Jasno je da se rak testisa zamerio pogrešnoj osobi. Ne samo da je Lens pobedio opaku bolest, nego se odlučio i na protivudar na sve oblike raka, a sve u okviru Livestrong Global Cancer inicijative. “Prijem, na kakav je naišla kampanja sa žutim narukvicama uliva veliku nadu za dalji posao”, kaže predsednik inicijative Dag Ulman. “Sproveli smo istraživanja širom sveta. Uvideli smo sjajnu priliku da postignemo značajne rezultate promenom ugla posmatranja problema.” Lens će u sklopu kampanje, gde god da se pojavi, organizovati i učestvovati u trkama, kako bi uticao na sve, pre svega političare, da svojim primerom podrže ovu akciju.To negde podrazumeva subvencije za vakcine za prevenciju protiv raka. S druge strane, primer predsednika Urugvaja, koji je prestao da puši na javnim mestima, takođe doprinosi širenju svesti o borbi protiv ove opake bolesti. Lensova biciklistička tura u 2009. godini kreće od Australije (kao i ATP tur u tenisu), a očekuje se organizacija takvih manifestacija i u Italiji, Južnoj Africi i Latinskoj Americi, pre vrhunca ove akcije u julu u Parizu. Više informacija na www.livestrong.org
Bez obzira na to da li trčite ili vozite bicikl, evo načina da razvijate brzinske sposobnosti.
Lens je u treninge mnogih sportista uneo poseban metod rada. Posebnu pažnju poklanja iskorišćavanju mlečnih kiselina mišića, što doprinosi da mišić sam obnavlja lastic kiselinu, onoliko brzo koliko je i proizvodi. To je bitno u treningu, jer u trenutku kada ova kiselina počne da se luči, vaš učinak počinje da opada. “Ukoliko ne uvećate zalihe mlečnih kiselina, uvek će vam početak biti lak kada vam sve ide na ruku, ali ćete biti prespori kada imate loš dan”, kaže Ken Mirk, psiholog iz Anapolisa, trener šestorice svetskih šampiona u triatlonu. Da biste odredili vašu količinu mlečne kiseline, izmerite najveću brzinu koju možete da postignete u finišu trke, bilo da trčite ili vozite bicikl. (Za one u formi, Mirk preporučuje trening u trajanju od 75 minuta, a ostalima savetuje da odrede distancu tako da imaju snage na finišu da daju svoj maksimum.) Kada utvrdite granicu, pređite na duže, sporije staze, strpljivo vežbajte malo ispod rezervi, i ubrzavajte intervale toliko da budete malo iznad istih. “Ništa jednostavnije”, kaže Mirk. “Ukoliko je vaša brzina 7 minuta po 1600 metara, svaki trening neka vam traje 7 minuta i 15 sekundi. I dok budete rekli piksla, onih sedam minuta biće pesma.”
Oceni članak
Pošalji prijatelju
Verzija za štampu
Rss
share
9 najposecenijih
FOTOGALERIJE
ANKETA
Koliko ste se kilograma ugojili tokom praznika?
VAŠI KOMENTARI